Hrabrost, požrtvovanost i ljubav su riječi koje nabolje opisuju Slobodu Bodu Trajković, ženu koja nije pristala da izda svog vjerenika i borca Ivu Lolu Ribara i zbog toga je bila ugušena u gasnoj komori logora Banjica.

Četiri decenije kasnije rođena je još jedna Sloboda u porodici Mićalović u Leskovcu. Ona je danas glumica i čuva sjećanje na svoju imenjakinju i heroinu.

- Moj otac je igrao monodarmu Ivo Lola Ribar, a Sloboda Trajković je bila Lolina vjerenica. To je najljepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije - rekla je Sloboda Mićalović i dodala kako njena imenjakinja na neki način dana živi kroz nju.

Sloboda Trajković je rođena 1918. godine u Vrnjačkoj Banji u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića, koji je tokom okupacije slao lijekove i ostali sanitetski materijal partizanima. Pošto je na svet došla u godini završetka Velikog rata, otac je odlučio da ona bude simbol trijumfa slobode i zato joj daje takvo ime. Ono će joj i obilježiti život.

Njen brat Miroslav je živio u Beogradu i bio je aktivan u Narodnoj oslobodilačkoj borbi. On je upoznao Slobodu i Lolu 1937. godine, dok je Boda bila na studijama hemije.

- Jednom je Miroslav otišao kod Lole da nešto dogovore i tada je sa sobom poveo Slobodu, koja je imala 19 godina. Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna - ispričala je Milica Trajković, Slobodina sestra i jedina preživjela članica porodice.

Razdvojio ih je Drugi svjetski rat. Lola je otišao na front, a Sloboda u Vrnjačku banju, jer je on smatrao kako Beograd nije bezbijedan, a da je Boda previše nježna da bi s partizanima išla kroz rovove. Tokom borbe, Lola joj je poslao dirljivo pismo, koje nažalost nikad nije stiglo do Slobode.

Ovo je sadržaj pisma:

"Najdraža, jedina moja!

Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.

...

U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.

...

Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.

...

I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."

Tako je i bilo. Pismo nikada nije stiglo do Slobode, već je nesrećom završilo u rukama beogradske policije. Bodu su priveli i dugo je primoravali da napiše pismo Loli, kako bi mu ušli u trag. Na to nikada nije pristala.

Na osnovu tog pisma grupa "Korni" je napravila i pjesmu.

Nakon skoro pet mjeseci mučenja u logorima, Sloboda je ugušena 9. maja 1942. godine u gasnoj komori logora Banjica, zajedno s ocem Svetolikom, majkom Milenom, bratom Miroslavom i sestrom Verom. Da uživa u slobodi nije stigao ni Lola. Poginuo je novembra 1943.

(Noizz.rs)