Tegeltija smatra da se budžet BiH ne usvaja na vrijeme zbog komoditeta koji postoji u Zakonu kojim je definisano da privremeno finansiranje može da traje beskonačno.

"To je zaista presedan. Dok god imate taj komoditet u kojem možete da usvojite ili ne usvojite budžet a da se sve dalje finansira, imaćemo ovu situaciju u kojoj se opušteno ponašaju i oni koji predlažu i oni koji ga usvajaju", pojasnio je on.

Tegeltija je ocijenio da stavljanje tačke o povjerenju Savjetu ministara na dnevni red parlamenta, svjesni da to ne može da se izglasa, pravi veliku štetu svima.

"Postoji mnogo tačaka o kojima postoji saglasnost, recimo oko MMF-a, puta u evropske integracije, mnogo nekih životnih pitanja kojima se bavimo, finansiranje infrastrukturnih projekata, ali najveći problem u BiH je što oni koji obavljaju političke funkcije, oni koji su u medijima, insistiraju na temama o kojima ne postoji saglasnost. Mi smo društvo u kojem apsolutno insistiramo na tačkama u kojim postoji problem, a sve što nam je zajedničko zanemarujemo kao da uopšte ne postoji", konstatovao je Tegeltija.

Da bi se riješile stvari o kojima ne postoji saglasnost, rekao je on, potrebno je potrošiti mnogo energije, napominjući da je rješavanje životnih problema teško, komplikovano, jer se ne rješavaju sami od sebe.

On je za sarajevski magazin "Dani" rekao da je razočaran načinom komunikacije između MMF-a i vlasti BiH.

"Nikada se nije desilo da je MMF u svoje pismo stavio sve ono što su obaveze u sporazumu sa EU. I, sada, imate sporazume sa EU, neke stvari su vezane za rokove procesa pridruživanja, a onda neko ko bi trebalo finansijski da podrži reforme u BiH, to prenese u svoje pismo kao obavezu. Tako da je sad BiH dvostruko blokirana za iste stvari", naglasio je Tegeltija.

On je naveo da u tom pismu namjere ima nekoliko stvari koje ne korespondiraju sa postavljenim ciljem aranžmana sa MMF-om, te da je za neuspjeh pregovora duboko veći stepen odgovornosti na samoj Misiji, nego na vlastima u BiH.

Na pitanje da li je realno očekivati da BiH krajem ljeta očekuje kandidatski status, Tegeltija je rekao da jeste ukoliko EU bude imala razumijevanja prema BiH.

"Svi treba da znamo da kada govorimo o ključnih 14 prioriteta da je ljestvica visoko podignuta, ali jasno je rečeno da BiH treba da ispuni određene mjere koje će biti kredibilne za dobijanje kandidatskog statusa. Mi smo krajem prošle godine razgovarali o tome da postoje tri zakonska rješenja koja su uslov za kandidatski status i BiH će ih, uvjeren sam, riješiti do sredine godine", pojasnio je on.

Tegeltija je rekao da je usvojen Zakon o javnim nabavkama, ali čim se ušlo u 2021. godinu, već su počeli iz Brisela, a pogotovo iz Kancelarije Evropske komisije u Sarajevu, da postavljaju neke dodatne uslove u pokušaju prolongiranja te odluke za 2022. godinu.

"Ja sam prvi put govorio o datumu kada su komesari EU u Sarajevu rekli da je realno da u prvoj polovini 2021. BiH dobije kandidatski status. Siguran sam da BiH može to da uradi, ali u ovom trenutku nisam više siguran da li i EU stoji iza stavova koji su nama ovdje što zvanično, što nezvanično predstavljeni", rekao je Tegeltija.

On smatra da na BiH može pozitivno djelovati ukoliko odnosi EU i SAD budu bolji, ukoliko EU i dalje bude otvorena prema procesu proširenja, ali da uspjeh BiH zavisi od unutrašnjih odnosa i spremnosti da se radi na tome.