Drvar je poznat po drenjini, Lopare po šljivi, Trebinje po vinovoj lozi i maslini, a Glamoč po krompiru, za koji tamošnji mještani tvrde da je bez dileme najbolji, što su kažu, potkrijepile i analize.
Gotovo da nema domaćinstva u Glamoču koje se ne bavi proizvodnjom krompira, a zbog čestih zloupotreba na tržištu pokrenuli su proces njegovog brendiranja i zaštite geografskog porijekla.
Planinska klima, pogodna nadmorska visina između 880 i 920 metara, ali i sastav zemljišta koji je bogat kalcijum karbonatom i kalijumom su prednosti koje doprinose kvalitetu ovog povrća i njegovoj prepoznatljivosti.
Jedan od zagovornika brendiranja krompira Glamočak Siniša Šolak rekao je za “Glas” da je to povrće zaštitni znak opštine te da žele da sačuvaju od raznih zloupotreba svoj proizvod, ali i sve one koji pošteno rade na njivi.
"Kvalitet krompira je poznat, ali pravni okvir je potreban zbog velikih amplituda u cijenama. Ove godine imamo dobru cijenu, dok je lani bilo loše, ali potreban nam je kontinuitet. Kada brendiramo naš krompir, vjerujemo da ćemo moći uticati i na tržište i kontrolu te da nastup više proizvođača bude jedinstven. Više od 300 ljudi sadi krompir, na 300 hektara, a prosječan rod je oko 25 tona po hektaru“, rekao je Šolak.
Prema njegovim riječima, dešavaju se zloupotrebe, jer se nerijetko pod glamočkim prodaje i krompir iz uvoza.
"Prije tri godine kilogram krompira bio je 0,20 maraka, ove godine je bio oko 1,50 KM, što je zadovoljavajuće. Najveći interes imaju nakupci, a budu često nekorektni i prema mušterijama, jer u prodavnicama piše da je glamočki, iako nije iz našeg kraja, što se vidi i golim okom, ali i u šerpi“, kazao je Šolak.
Kako kaže, oni koji često koriste ovo povrće jednostavno će prepoznati njegov kvalitet.
"Naš krompir ima veliki sadržaj skroba pa se dugo kuva ali ostane čitav“, rekao je Šolak i dodao da će se brendiranje pozitivno odraziti na proizvođače, ali i potrošače.
Glamočak Ilija Radoja kazao je za “Glas Srpske” da su možda mogli i ranije ući u ovaj proces, ali ni sada nije kasno.
Tvrdi da su i ranije analize pokazale da je glamočki krompir bolji i od nevesinjskog, romanijskog ili rogatičkog.
"Snabdijevamo velike markete našim glamočkim krompirom, ali imali smo situaciju da su u pojedinim trgovinama prodavali prepakovan krompir iz uvoza kao glamočki. Riješili smo da tome stanemo u kraj, a nadamo se da će proces zaštite biti završen za manje od godinu dana, s obzirom da su procedure komplikovane“, rekao je Radoja.
Sadnja
Prema riječima Siniše Šolaka u Glamoču se krompir sadi nešto kasnije u odnosu na ostale dijelove zemlje.
"Ovdje se sadi i do kraja maja, zavisno od vremenskih uslova, a sada se malo ranije vadi nego što je to bio slučaj ranije. Kada sam bio dijete, krompir se vadio u oktobru, a sada već u septembru i to iz ekonomske opravdanosti, da ranije bude na tržištu“, rekao je Šolak.
