Predsjednica Еvropske komisije fon der Lajen sastala se u Briselu sa premijerom Islanda Froštadotirom
Pritisak na fon der Lajen dodatno raste nakon što je Еvropsko javno tužilaštvo (ЕPO) potvrdilo da sprovodi istragu o načinu na koji je Еvropska komisija upravljala nabavkom vakcina tokom pandemije.
Ursula fon der Lajen, predsjednica Еvropske komisije, suočiće se ove nedjelje sa jednom od najvećih prijetnji po reputaciju otkako je preuzela vođenje Komisije. Naime, Opšti sud Еvropske unijeće u srijedu odlučiti o tome da li je Komisija prekršila pravila transparentnosti odbijanjem da objavi SMS poruke koje je fon der Lajen razmijenila sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom tokom pregovora o ugovoru vrednom više milijardi evra za nabavku vakcine protiv Kovid-19.
Odluka bi mogla imati dalekosežne posljedice ne samo za predsjednika Komisije već i za način na koji evropski zvaničnici vode pregovore iza zatvorenih vrata. To bi takođe moglo ozbiljno da zaseni početak njenog drugog petogodišnjeg mandata, koji je počeo 1. decembra.
Prema pisanju časopisa „Politiko“ , suština pravne bitke leži u pitanju da li tekstualne poruke koje sadrže informacije vezane za političko donošenje odluka treba smatrati zvaničnim dokumentima i stoga podležu pravilima transparentnosti. I dok zagovornici transparentnosti i mnogi pravni stručnjaci smatraju da takve poruke treba da budu dostupne javnosti, Komisija tvrdi suprotno. Slučaj je posebno osjetljiv jer je upravo fon der Lajen lično odobrila najveći ugovor o vakcini potpisan u ime ЕU – sporazum sa Fajzerom o nabavci čak 1,8 milijardi doza.
Ako sud presudi protiv Komisije, to bi moglo da pruži dodatno političko oružje kritičarima koji godinama upozoravaju na nedostatak transparentnosti tokom pandemije, posebno u procesu nabavke vakcina. Podsjetimo se da je Njujork tajms još 2021. godine otkrio da su fon der Lajen i Burla izgradili „duboko povjerenje“ putem poruka, što je navodno doprinijelo brzom zaključenju ugovora sa Fajzerom. Međutim, Komisija je 2022. godine odbila da objavi sadržaj ovih poruka, što je dovelo do toga da Njujork tajms podnese tužbu.
Tokom ročišta u novembru prošle godine, Komisija je prvi put zvanično priznala da poruke postoje, što je izazvalo smijeh među prisutnima i nezadovoljstvo među sudijama. Pravni zastupnici Komisije tvrdili su da poruke nisu bile povezane sa pregovorima o ugovoru i da stoga nisu sačuvane niti dostupne. Međutim, sudije su kritikovale nedostatak dokaza i neodgovaranje na ključna pitanja – poput toga da li je predsjednica uopšte direktno pitana o porukama ili da li su njene zvanične komunikacije provjerene.
Jedan od sudija, Hose Martin i Perez de Nanklares , izjavio je da Komisija nije preduzela „adekvatne i pažljive mjere“ da opravda svoje postupke, dok je sudija Pol Niul upozorio na „zbunjujuću dokumentaciju“ kojom raspolažu. Еvropska ombudsmanka Еmili O’Rajli je već 2022. godine ocijenila da je odbijanje Komisije da pretražuje poruke „slučaj lošeg upravljanja“ i naglasila da je nivo transparentnosti smanjen pod vođstvom Ursule fon der Lajen. U intervjuu za Politiko, O’Rajli je čak optužio predsjednicu Komisije da stvara „kulturu skrivanja“ i nazvao njeno odsustvo sa sudskog ročišta „trenutnim slonom u sobi“.
Pritisak na fon der Lajen dodatno raste nakon što je Еvropsko javno tužilaštvo (ЕPO) potvrdilo da sprovodi istragu o načinu na koji je Еvropska komisija upravljala nabavkom vakcina tokom pandemije. Šefica Еvropskog tužilaštva, Laura Kodruca Kьoveši, izjavila je da su pojedini zvaničnici Komisije već ispitani. Komisija je, komentarišući čitav slučaj za Politiko, ukratko izjavila da „ne komentarišu tekuće sudske postupke“.
(Večernji)
.webp)
