Астрономи су открили тајанствени објекат удаљен 15.000 свјетлосних година, који редовно шаље двоминутне пулсове сваких 44 минуте, и то у радио-таласима и рендгенском спектру.
Објект је назван АСКАП Ј1832–0911, према аустралијском радиотелескопу АСКАП који га је први детектовао.
Његова необична емисија сигнализирала је могући улазак у потпуно нову класу свемирских појава, познату као дугопериодични радијски транзијенти (ЛПТ).
Координирана детекција из више извора
Знанственици с аустралског Свеучилишта Цуртин, који су водили међународни тим, објаснили су да је сигнал из објекта у исто вријеме забиљежио и НАСА-ин рендгенски телескоп Чандра.
Та случајна синкронизација омогућила је први двоструки (радио + рендгенски) увид у ЛПТ феномен.
"Био је то осјећај као да сте нашли иглу у пласту сијена", рекао је Зитенг Ванг, астроном с Цуртина и главни аутор студије објављене у часопису Натуре.
Што су ЛПТ-ови и зашто су важни?
ЛПТ-ови су први пут детектовани 2022. године. За разлику од пулсара, који ротирају невјероватно брзо и шаљу импулсе сваких неколико милисекунди, ЛПТ-ови шаљу споре и ријетке пулсеве у правилним интервалима од неколико минута до чак неколико сати.
АСКАП Ј1832–0911, са својим циклусом од 44 минуте, спада међу најспорије досад откривене ЛПТ-ове, а први је чији је сигнал уочен и у рендгенском спектру. То додатно комплицира идентификацију извора.
"Овај објект није налик ничему што смо досад видјели", рекао је Ванг.
Шта би то могло бити?
Кад су ЛПТ-ови први пут откривени, знанственици су посумњали да долазе од магнетара изузетно густо сабијених неутронских звијезда с јаким магнетским пољем. Али, магнетари емитирају импулсе у знатно бржим интервалима.
Зато истраживачи сада нагађају да би се могло радити о потпуно новој врсти астрофизичког објекта, која није још класифицирана.
"Још не знамо што узрокује ове пулсеве. Овај нови увид могао би нам помоћи да то напокон схватимо", поручили су из Међународног центра за радиоастрономска истраживања (ИЦРАР).
Будуће мисије попут НАСА ВЕРИТАС-а и ДАВИНЦИ-ја требале би донијети детаљније топографске и спектроскопске податке о Венери, али њихове методе могли би научници примијенити и на ЛПТ-ове, како би открили више о овој необјашњивој појави, преноси Индекс.
