Истраживачи из Кине су проучавали 25 добровољаца који су класификовани као гојазни у периоду од 62 дана, током којих су учествовали у програму повременог ограничења енергије (ИЕР) – режиму који укључује пажљиву контролу уноса калорија и релативно гладовање у неким данима.
Не само да су учесници студије изгубили на тежини – 7,6 килограма или 7,8 процената своје тјелесне тежине у просјеку – постојали су и докази о промјенама у активности региона мозга који су повезани са гојазношћу, а и до цревних бактерија.
"Овдје показујемо да ИЕР дијета мијења осу људског мозга-цријева-микробиома", рекао је здравствени истраживач Кианг Зенг,.
Уочене промјене у микробиому цријева и активности у регионима мозга повезаним са зависношћу током и након губитка тежине су веома динамичне и повезане током времена. Тренутно није јасно шта узрокује промјене, или да ли цријева утичу на мозак или обрнуто. Међутим, знамо да су цријева и мозак блиско повезани, тако да би лијечење одређених дијелова мозга могло бити начин да се контролише унос хране.
Промјене у можданој активности, примјећене путем скенирања функционалне магнетне резонанце, биле су у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности. Штавише, промјене микробиома цријева, анализиране путем узорака столице и мјерења крви, повезане су са одређеним регионима мозга. На примјер, одређене бактерије су негативно повезане са активношћу у дијелу мозга укљученом у извршну функцију, укључујући нашу снагу воље када је у питању унос хране.
"Сматра се да микробиом цријева комуницира са мозгом на сложен, двосмјеран начин", рекао је медицински научник Сјаонинг Ванг из Државног клиничког центра за геријатрију у Кини, преноси "Политикин магазин".
Према његовим ријечима, микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који приступају мозгу преко нерава и циркулације крви. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мијењају састав цријевног микробиома. Сматра се да је више од милијарду људи широм свијета гојазно, што доводи до повећаног ризика за мноштво различитих здравствених проблема, од рака до срчаних болести. Знајући више о томе како наши мозак и цријева зависе једни од других, могло би да направи велику разлику у ефикасном спречавању и смањењу гојазности.
"Сљедеће питање на које треба одговорити је прецизан механизам којим микробиом цријева и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током мршављења", рекао је биомедицински научник Лиминг Ванг са Кинеске академије наука.
