Спор око Тајвана једно је од најопаснијих кризних жаришта на свијету. Војни сукоб би имао велике посљедице по глобалну економију и могао би довести до сукоба између двије нуклеарне силе.
У једној од најважнијих лука на тајванском острву Пенгу, долази до изненада налета експлозија. За службе хитне помоћи, то је трка да реагују, збрину повријеђене и ограниче штету. Бучно је и хаотично, али овог пута је то само дио програма националних вјежби за тестирање цивилне отпорности Тајвана, односно колико су људи овдје спремни за рат.
Пенгу је архипелаг који се налази око 50 километара западно од главног острва Тајван. Могао би бити лака мета за Кину, што значи да је припрема овдје кључна.
Али посматрачи који су допутовали из Тајпеја да процјене шта су видјели нису били импресионирани. Питање да ли ће то бити довољно виси у ваздуху, а одговор је сасвим јасан.
Пријетња изнад главе
Постоје разни сценарији, али пријетња која стоји иза њих је веома реална и, чини се, све је ближа остварењу.
„Кина се спрема за инвазију на Тајван“, рекао је замјеник министра спољних послова Тајвана Ву Чихчунг у интервјуу за Скај њуз, наглашавајући: „Јавност не смије бити тако наивна као у прошлости.“
Ово је вријеме када су се све софистицираније војне активности и упади у сиве зоне из Кине комбиновали са робуснијим приступом новог тајванског предсједника Лај Чинг-теа, што је резултирало најосјетљивијом атмосфером у Тајванском мореузу у посљедњих неколико деценија.
Уз то, ту је и Трампово предсједништво, које доводи у сумњу да ли Тајван може да се ослони на америчку подршку у случају кризе, а питања о спремности Тајвана дјелују хитније него икад.
„Тајван сам, суочен с Кином – никада неће бити спреман“, јасан је Ву, додајући: „То није могуће, Кина је толико велика, толико огромна.“
Његове ријечи одражавају сурову стварност на Тајвану, који Кина сматра отцијепљеном покрајином.
Под предсједником Си Ђинпингом, дугогодишњи циљ поновног уједињења је убрзан – он је наводно затражио од својих трупа да буду спремне за потенцијалну инвазију већ 2027. године.
У међувремену, нови предсједник Тајвана се сматра дубоко провокативном фигуром, а Пекинг га у пропаганди приказује као паразита који „користи предности коначног уништења“.
У првој години свог мандата, показао је спремност да иде даље, како ријечима тако и политички, од било кога прије њега. Не само да је Кину описао као страну непријатељску силу, већ је увео и низ нових безбједносних мјера, укључујући поновно успостављање система војних судстава, депортацију прокинеских утицајних личности и повећање броја ухапшених због шпијунаже – чак четири пута више прошле године него 2021. године.
Нешто се дешава.
Све ово није могло проћи незапажено у Кини – наиме, 14 мјесеци од Лајеве инаугурације обиљежено је повећањем кинеских акција: бројним војним вјежбама великих размјера, вјежбама с бојевом муницијом и потпуним опкољавањем острва авионима и бродовима.
Чини се да је Пекинг такође тестирао нове могућности – посматрачи у Кини снимали су оно што је изгледало као тестирање масивног система амфибијских мостова, могуће руте до Тајвана. Али можда најважнија промјена је значајно повећање такозваних упада у сиве зоне. Тајвански рибари се сада превише плаше да плове према Кини. Када пецају у тајванским водама, стално виде бродове кинеске обалске страже и заиста су уплашени.
Студија коју је објавио Тајвански истраживачки пројекат о кинеским одбрамбеним пословима (RCDA) документовала је нове инциденте такозваних бродова са „три не“ који прелазе средишњу линију – бродова који немају имена, регистровану матичну луку и потврду о регистрацији.
Чак 30 бродова прешло је границу уочи прве годишњице инаугурације предсједника Лаја, очигледно као маскирани бродови поморске полиције, према подацима RCDA.
Кинеско Министарство националне одбране одбацује оптужбе и тврди: „Релевантне акције које је спровела НОАК у Тајванском мореузу су неопходне мјере за заштиту националног суверенитета и територијалног интегритета.“
А шта је са САД?
Разговори о безбједности Тајвана су се промијенили откако се Доналд Трамп вратио у Бијелу кућу.
Као и већина земаља, САД немају формалне дипломатске односе са Тајваном, али су уговором обавезне да му обезбиједе одбрамбено оружје, а претходни предсједници су назначили да би учинили више ако буде потребно. Бивши предсједник САД Џо Бајден је више пута изјавио да је одбрана Тајвана обавеза САД. Острво између Јапана и Филипина такође има велики стратешки значај не само за Кину, већ и за САД.
Међутим, садашњи амерички предсједник Трамп оптужио је Тајван да „краде“ америчку индустрију полупроводника, увео царину од 32 посто и одбио да каже да ли ће стати у одбрану Тајвана. Међутим, царина је суспендована док преговори трају.
Лај је описао недавне преговоре о царинама као само „трење између пријатеља“, али је опипљив осјећај да они знају да не могу себи приуштити да отуђе Трампа.
У ствари, TSMC, водећи тајвански и глобални произвођач полупроводничких чипова, недавно је најавио додатних 100 милијарди долара улагања у изградњу фабрика у САД.
Полупроводници су кључни чипови потребни за напајање модерног свијета. Тајван производи више од 90 посто најнапреднијих чипова на свијету, а та индустрија се сматра једним од кључних разлога зашто би је Запад могао подржати. Ако се спор између САД и Кине појача, то би био сукоб између двије нуклеарне силе.
Стога су неки критиковали ову инвестицију као скретање пажње са највећег тајванског одбрамбеног ресурса, што влада пориче.
Позив за буђење
Са растућом забринутошћу због америчке подршке Тајвану, постављају се питања о томе да ли се острво може само бранити.
Посљедњих година, тајванска влада је уложила заједничке напоре да се боље опреми асиметричним оружјем које би било потребно за отпор Кини.
Инспирисани искуством Украјине, додатни произвођачи дронова добили су уговоре 2022. године како би помогли у брзом повећању производње дронова војног квалитета. Руска инвазија на Украјину била је позив на буђење за војне набавке Тајвана. Али подаци Истраживачког института за демократију, друштво и нове технологије показују да још увијек имају дуг пут пред собом.
Кина је увијек била одлучна и досљедна – питање Тајвана, тврди она, искључиво је унутрашња ствар Кине, а Лајева администрација је сепаратистичка сила, што је главни узрок нарушавања мира и стабилности у Тајванском мореузу.
Статус кво је одржавао Тајван безбједним скоро 80 година, а влада инсистира да је његово одржавање приоритет, али то дјелује изузетно упитно као никада раније.
