Научници су израчунали потенцијални почетак великог слома, феномена супротног великом праску. Охрабрујуће је да њихови прорачуни сугеришу како још дуго можемо да будемо безбрижни, барем што се тиче овог космичког догађаја.
Од инвазије ванземаљаца до побуне машина, не мањка застрашујућих сценарија који би могли да доведу до пропасти свијета.
Међутим, научници су недавно прецизно одредили када би један изузетно језив сценарио могао да означи крај самог свемира.
Теорија великог слома предвиђа да ће се свемир напослијетку урушити сам у себе у коначној, драматичној имплозији. Како се свемир буде скупљао, температуре ће вртоглаво расти све док све не буде уништено у "пећи космичког инферна".
На крају, читав свемир биће поновно стиснут у бесконачно густу сингуларност, баш као што је био прије великог праска. Иако се ово некада чинило тек застрашујућом могућношћу, нова мјерења "тамне енергије" указују да је то највјероватнији исход за наш свемир.
Недавно истраживање са Универзитета Корнел доноси интригантне закључке о могућем крају свемира. Научници су израчунали потенцијални почетак великог слома - феномена супротног великом праску. Охрабрујуће је да њихови прорачуни сугеришу како још дуго можемо да будемо безбрижни, барем што се тиче овог космичког догађаја.
Велики слом представља антитезу великом праску који је покренуо свемир прије 13,8 милијарди година. Након иницијалног великог праска, свемир се рапидно ширио док се ужарена материја хладила, формирајући честице које данас сачињавају космос.
Велики слом би овај процес преокренуо, сажимајући простор натраг у густо, вруће стање. Тренутно ширење свемира приписује се тајанственој сили названој тамна енергија. Када би ова сила била константна, свемир би се бесконачно ширио и хладио. Међутим, нова сазнања наводе астрономе на преиспитивање ове претпоставке, пише Дејли Мејл.
Недавни подаци сугеришу да тамна енергија слаби, уступајући мјесто унутрашњој сили - космолошкој константи - која би могла поновно да сједини свемир.
Др Итан Ју-Ченг са Универзитета Јиао Тонг у Шангају појашњава: "То је попут вертикалног бацања кошаркашке лопте. Негативна космолошка константа дјелује као гравитација, повлачећи лопту уназад."
Др Хоанг Нан Лу из Међународног центра за физику Доностиа истиче да цивилизације на нивоу соларних система или галаксија не би примијетиле ове промјене због њихове космолошке скале. Ипак, пажљиви посматрачи могли би да уоче знакове упозорења, попут галаксија које се приближавају умјесто удаљавају.
Професор Ави Лоеб са Универзитета Корнел предвиђа драматичан пораст космичке температуре. За отприлике 13 милијарди година, густоћа енергије у свемиру могла би да буде хиљаду пута већа него данас, а само пола милијарде година касније, још хиљаду пута виша. Лоеб упозорава да би свемир могао да постане врућ попут површине Сунца, досежући напослијетку 'Планкову температуру'.
Овај "космички пакао" не би поштедио ни људе ни планете, који би се приближавали један другоме до коначног уништења. У завршној фази, свемир би постао гушћи од атомског језгра, а сва материја би се стиснула у примордијално стање.
Једино би црне рупе преживјеле, хранећи се околном густом материјом, прије него што и оне буду здробљене у сингуларност.
(Вечерњи)
