Свака шеста особа на свијету пати од усамљености, која је повезана са више од 871.000 смртних случајева сваке године, односно 100 смртних случајева сваког сата, наведено је у извјештају Комисије за друштвену повезаност Свјетске здравствене организације (СЗО).
''Наша комисија излаже план како можемо изградити повезаније животе и подвлачи дубок утицај који то може имати на здравље, образовање и економске резултате", рекао је Вивек Мурти, копредсједавајући Комисије СЗО за друштвену повезаност и бивши главни хирург САД.
СЗО дефинише друштвену повезаност као начин на који се људи односе и интерагују са другима, док се усамљеност описује као болан осјећај који настаје због јаза између жељених и стварних друштвених веза, а друштвена изолација се односи на објективни недостатак довољних друштвених веза, преноси РТВЕ.
Извјештај указује да усамљеност погађа људе свих узраста, посебно младе људе и оне који живе у земљама са ниским и средњим приходима.
Између 17 и 21 одсто људи старости од 13 до 29 година пријавило је осјећај усамљености, са највишим стопама међу адолесцентима, око 24 одсто људи у земљама са ниским приходима пријавило је осјећај усамљености, двоструко више него у земљама са високим приходима (око 11 одсто).
СЗО наглашава да друштвена повезаност може да заштити здравље током цијелог живота, а може да смањи упале, ризик од озбиљних здравствених проблема, унаприједи ментално здравље и спријечи прерану смрт.
С друге стране, СЗО упозорава да усамљеност и социјална изолација повећавају ризик од можданог удара, срчаних болести, дијабетеса, когнитивног пада и преране смрти.
Усамљеност такође утиче на ментално здравље, а људи који се осјећају изоловано двоструко су склонији депресији, док осјећај усамљености такође може да доведе до анксиозности и мисли о самоповређивању или самоубиству.
Посљедице се протежу и на учење и запошљавање и тинејџери који се осјећају усамљено имају 22 одсто већу могућност да добију ниже оцјене.
Одрасли који се осјећају усамљено могу да имају веће потешкоће у проналажењу или задржавању посла и могу временом зарађивати мање, док на нивоу заједнице, усамљеност поткопава повезаност.
Извјештај СЗО описује план за глобално дјеловање усмјерен на пет кључних области - политику, истраживање, интервенције, побољшано мјерење (укључујући развој глобалног индекса друштвене повезаности) и ангажовање јавности, како би се промијениле друштвене норме и ојачао глобални покрет за друштвену повезаност.
Рјешења за смањење усамљености и социјалне изолације постоје на више нивоа - националном, заједничком и индивидуалном - и крећу се од подизања свијести и промјене националних политика до јачања социјалне инфраструктуре (нпр. паркови, библиотеке, кафићи) и пружања психолошких интервенција.
Трошкови социјалне изолације и усамљености су високи, али су користи од друштвеног повезивања далекосежне и СЗО позива све државе чланице, заједнице и појединце да друштвено повезивање учине приоритетом јавног здравља.
