Некада су се читаве породице окупљале око шерпе пуног пасуља. Данас се он полако повлачи пред брзом храном и инстант оброцима. Али, пасуљ - то јело које је годинама било стуб домаће кухиње - заслужује свој повратак.
Како је пасуљ постао српска институција?
Пасуљ, иако поријеклом из Јужне Америке, већ вијековима је дио балканске традиције. У Србији је посебно заживио јер је био јефтин, хранљив и доступан, што га је учинило савршеним избором за војне и ђачке кухиње. Зато није случајно што се термин „војнички пасуљ“ и данас користи као симбол нечег конкретног, укусног и „кашиком да стоји“.
Шта је то војнички пасуљ и зашто га сви памте?
Рецепт за „војнички“ пасуљ једноставан је, али захтијева вријеме и стрпљење. Традиционално се кувао у великим казанима дан унапријед, како би се „слегао“ и постао још укуснији.
Састојци:
Бијели пасуљ (тетовац)
Црни лук
Алева паприка
Ловоров лист
Уље или маст
По жељи: сува ребра, кобасица или сланина
Тајна: добра запршка и стрпљиво крчкање. Прави војнички пасуљ не смије бити ни прегуст ни риједак, и увијек мора имати ону карактеристичну, домаћу ноту.
Шта му данас фали?
Пасуљ је све ређа појава на модерним трпезама. Разлози су бројни:
Заборављени рецепти и мањак времена
Заблуде да је „тежак за стомак“
Нестрпљење за дуже кување
Засићеност модерним „брзим“ оброцима
Али истина је - пасуљ није тешко скувати ако знаш мале трикове. И ништа га не може замијенити када се тражи оброк који грије душу.
Зашто се каже да је пасуљ „нахранио цијелу Србију“?
У земљи гдје су зиме дуге, а тањири често скромни, пасуљ је био оно што је држало народ на ногама. Током 20. вијека, пасуљ је био неизоставан дио јеловника у школама, касарнама, фабрикама и сеоским домаћинствима. Јео се на њивама, у војним кантинама, у мензама, на славама и посту.
Једна шерпа пасуља могла је да нахрани цијелу породицу - или десетину војника.
Уз парче хљеба и кисели купус, био је комплетан оброк који су могли себи приуштити и они са најмање.
Посебно у послијератним годинама, када су рафови били празни, а тањири пуни само захваљујући једноставним, али моћним намирницама, пасуљ је постао симбол преживљавања, отпорности и народне кухиње. И зато се с правом каже - пасуљ је јело које је нахранило цијелу Србију.
Пасуљ није само јело - то је култура, сјећање и укус времена које не блиједи. Нахранио је цијелу нацију, у миру и рату, на вашарима, славама и у скромним кућама.
Можда му данас „фали мјесто“ у модерним менијима - али захваљујући свима који га и даље кувају с љубављу, пасуљ никада неће нестати.
(Нова.рс)
