Ако са нестрпљењем очекујете слатке, црвене плодове вашег парадајза, али они упорно остају зелени, нисте једини. Спора брзина сазријевања парадајза може бити фрустрирајућа за сваког баштована. Међутим, постоји неколико кључних разлога зашто се то дешава и, што је још важније, ефикасни начини да се овај проблем ријеши.
Разумијевање процеса сазријевања парадајза
Сазријевање парадајза је сложен биохемијски процес који захтијева одређене услове. Температура игра кључну улогу; оптималне температуре за сазријевање су између 20 и 25 степени Целзијуса. Ниже температуре, посебно константно испод 15 степени, значајно успоравају овај процес. Сунчева свјетлост је такође есенцијална јер обезбјеђује енергију потребну за производњу ликопена, пигмента који парадајзу даје црвену боју. Недостатак сунца може довести до блиједих и споро зрелих плодова. Поред тога, баланс нутријената у земљишту је критичан. Превише азота, док је важан за раст лишћа и стабљике, може инхибирати формирање и сазријевање плодова.
Детаљни кораци и технике за убрзавање сазријевања
Постоји неколико техника које можете применити како бисте подстакли брже сазревање вашег парадајза:
Прорјеђивање лишћа: Уклоните доње листове и оне који заклањају плодове од сунца. Ово ће побољшати циркулацију ваздуха око биљке, смањити ризик од болести и омогућити плодовима да добију више директне сунчеве свјетлости. Будите пажљиви и не уклањајте превише лишћа одједном, јер је оно и даље потребно за фотосинтезу.
Смањење залијевања: Када плодови почну да достижу своју пуну величину, смањите учесталост залијевања. Блажи стрес од суше може натјерати биљку да преусмјери енергију на сазријевање постојећих плодова умјесто на стварање нових. Земљиште би требало да буде благо влажно, али не превише натопљено.
Обрезивање врхова: Ако је крај сезоне и имате пуно зелених плодова, можете одрезати врх главне стабљике. Ово ће зауставити раст нових грана и цвјетова, присиљавајући биљку да сву преосталу енергију усмјери на сазријевање постојећих плодова.
Трик са папирном кесом и етиленом: Уберите зреле-зелене (оне који су достигли пуну величину, али су још увијек зелени) плодове и ставите их у папирну кесу са једном или двије зреле јабуке или банане. Затворите кесу и оставите је на собној температури. Јабуке и банане ослобађају етилен, природни гас који убрзава процес зрења. Редовно провјеравајте парадајз како бисте га извадили чим поцрвени и спријечили да презри. Не препоручује се држање незрелог парадајза на директном сунцу у затвореном простору јер то може довести до неуједначеног сазријевања и лошег укуса.
Лагано чупање коријена: Контроверзна, али понекад ефикасна метода је да се биљка лагано повуче из земље како би се покидао дио ситног коријења. Ово ствара благи стрес који може стимулисати брже сазријевање. Будите веома опрезни да не оштетите главни коријен.
Додатни савјети за успјешно сазријевање
Изаберите сорте парадајза које су познате по раном сазријевању, посебно ако живите у подручју са краћом вегетацијом.
Обезбједите адекватну потпору биљкама (коље или кавези) како би плодови били подигнути од земље и изложени свјетлу.
Редовно уклањајте заперке (бочне изданке) код индетерминисаних сорти парадајза како би биљка усмјерила енергију на формирање и сазријевање плодова на главним стабљикама.
.webp)
