Шта ако бисте могли да разликујете добро уље од лоше шале? Не морате бити познавалац маслиновог уља (да, и то постоји) да бисте препознали разлику између префињене обмане и аутентичног квалитета. Потребна су вам само три чула: нос, језик и – здрав разум.
Мирис је први знак
Право маслиново уље има интензиван, свјеж мирис – подсјећа на покошену траву, артичоке или лист парадајза. Ако из боце излази мирис устајалости, жаркости или нема мириса уопште, вјероватно је ријеч о уљу које је предуго стајало. Ако вас мирис не натјера да пожелите да уље умочите у хљеб и поједете, не заслужује ни мјесто у вашој кухињи.
Укус мора да „запече“ – то је знак квалитета
Када пробате право маслиново уље, осејтићете благу горчину и пикантност у грлу – чак и кашаљ није грешка, већ знак присуства полифенола, моћних антиоксиданата. Лоша уља су блага, безукусна или имају сапунаст укус. Ако бисте га радо ставили и на салату и на кожу – то је добар знак.
Боја вас може преварити – не вјерујте очима
Зелено уље не значи аутоматски да је боље од златно-жутог. Боја зависи од сорте маслина, времена бербе и свјетлости. Неки произвођачи чак вјештачки обоје уље или користе тамне боце да би изгледало свјежије. Не купујте очима – вјерујте чулима.
Може ли да се пржи? Да, ако је право
Многи мисле да маслиново уље није за пржење, али квалитетно уље са ниском киселошћу и пуно антиоксиданата одлично подноси високе температуре. Пржене тиквице у таквом уљу имају укус „мамма миа“, за разлику од оних у сунцокретовом.
Поријекло и сертификати – читајте ситна слова
Тражите ознаке као што су ПДО, ДОП или „еколошки сертификовано“. Проверите да ли пише одакле долази уље и гдје је флаширано. Ако пише „мјешавина уља из ЕУ и ван ЕУ“ – то је знак да треба да га заобиђете.
Закључак: Чула су ваш најбољи савезник
У мору „екстра дјевичанских“ уља, само она која миришу, пеку и имају карактер заслужују вашу пажњу. Сљедећи пут кад вас уље „запече“ у грлу – не љутите се. То је знак да сте пронашли злато у флаши.
