Кажу да се некада кућа градила на мјесту гдје шљива најбоље расте. У неким крајевима умјесто уобичајеног храстовог дрвета сијече се шљива за бадњак.
Без ракије шљивовице не може да прође ниједна свечаност (ни свадба, ни слава, ни крштење...). Уз ракију ту су били и колачи од шљива – сушени на сунцу на листу репушне или купуса. За овај специјалитет од шљива рецепт су оживјеле домаћице из Сирогојна. Сушени колачи некадa су у ужичким селима били обавезна зимница и посластица која се у посебним, зимским приликама дијелила тек помало и тек понеком.
Гости се и данас дочекују са слатким од шљива. Оно се прави тако што се шљиве прво ољуште и очисте од коштица, али тако да остану цијеле, па ставе у кречну воду да очврсну, онда се умјесто коштице у сваку убаци језгра ораха, а затим се кувају.
Интересантна пића за топле дане
Данас се домаћице диче пекмезом – без шећера (ако баш мора, дода се која кашика), најлакше и најбрже, па када је куван зачине чоколадом.
Српски пекмез био је у вријеме Милоша Обреновића главни извозни производ.
Наглу експанзију шљиварство доживљава 1878. године, када је у Србији већина винограда уништена филоксером. Тада се повећава трговина шљивом, као и ракијом шљивовицом.
Хроничари су забиљежили да је Србија послије Првог свјетског рата Француској дуг за наоружање исплатила у сувим шљивама. Године 1879. остварен је рекордан извоз у Америку по добијању статуса најповлашћеније нације, када је у ту земљу Србија пласирала више од 37.500 тона шљива у вриједности од 30 милиона долара.
Данас Институт за воћарство у Чачку има 18 регистрованих сорти шљиве. Ниједна још није достигла славу пожегаче која се у народу још назива и маџарка, бистрица, плава и чустендилска шљива.
Сушени колач од шљива
Кадa почне сезона шљива тражи се начин како да се сачувају за зиму. Један старински данас је актуелан, јер у њега не иде шећер, а ни не кува се нити пече, већ у хладу суши двадесетак дана.
Потребно је шљиве очистити од коштица, изгњечити и од њих правити колачиће налик пљескавицама. Затим се ставе на даску или лист купуса, репушине (јер је велики) и суше. Осушене се пакују у папирне кесе и чувају на сувом.
Данас, домаћице додају и цимет, који је некадa био луксуз.
/Политика Магазин/
