Љубав, сјећање и носталгија били су довољни да привуку пажњу хиљада људи, доказујући да чак и најнапреднији алати могу дотаћи људску душу – када се користе са осјећајем.
Вјештачка интелигенција (ВИ) више није концепт из будућности, већ приступачан алат који данас можемо користити чак и путем мобилног телефона.
Његова све шира примена утиче на многе аспекте живота – од продуктивности до забаве – али и на много личнији и емотивнији начин, што доказује прича која је дотакла друштвене медије.
Наиме, у Аргентини је једна бака поново видјела лице свог покојног мужа захваљујући фотографији коју је њен унук оживио користећи вештачку интелигенцију.
Фотографија је била анимирана тако да је њен муж трепнуо и осмехнуо се, што је изазвало јаку емотивну реакцију код баке.
Видео је објављен на ТикТоку и брзо је постао виралан захваљујући нежној и искреној реакцији старице.
Када је угледала анимирану слику, узвикнула је: „О, Боже мој“, а на лицу јој се огледала мешавина изненађења, радости и шока.
Неколико секунди касније, гледајући слику свог мужа, рекла је кроз сузе:
„Волим те, Хосе. Вољели смо се“, било је све што је бака рекла.
Емотиван тренутак се наставио када ју је унук питао:
„Колико је времена прошло откако сте га последњи пут видјели оваквог?“
Бака је одговорила: „Од 1994.“
У сузама, са нервозним осмехом и погледом упртим у екран, није могла да вјерује својим очима:
„Не могу да вјерујем... немој ми више показивати“, коначно рече бака са осмехом.
Хиљаде корисника реаговало је на видео порукама нежности, подршке и ентузијазма.
Једноставност сцене и искреност емоција показале су како технологија, када се користи на прави начин, може постати моћан мост између прошлости и садашњости, између сећања и емоционалне везе.
Ова прича није захтјевала специјалне ефекте нити велике ријечи.
Љубав, сјећање и носталгија били су довољни да привуку пажњу хиљада људи, доказујући да чак и најнапреднији алати могу дотаћи људску душу – када се користе са осјећајем.
