Српска православна црква данас обиљежава дан Светог свештеномученика Атиногена и Свете мученице Јулије — два истинска примјера небеске храбрости, вјере и преданости Христу.
Атиноген је био епископ у Севастији, у Јерменији, који је са десет својих ученика живио у манастиру у близини града. У доба великих прогона хришћана под царем Диоклецијаном, Атиноген и његови ученици су ухапшени јер су одбили да принесу жртве идолима. Чак им је мучитељ Филомарх наредио да се одрекну вјере и принесу жртву како не би страдали, али Атиноген је одговорио:
„О, мучитељу, они које ти именујеш погинулим нису погинули, него су на небесима и ликују са анђелима.“
Дирљив призор десио се када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген хранио својом руком, пришла мученику и, видјевши га у патњи, пустила сузе. Чак су и дивље животиње показивале саосећање према овим мученицима. Након тешких мука, Атиноген и његови ученици су 311. године, најпре њих десет, а потом и сам епископ, погубљени мачем и преселили се у небеску домовину.
"Био си насљедник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дјело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вјере си до крви пострадао, свештеномучениче Атиногене: Моли Христа Бога да спасе душе наше."
Јулија је била дјевица родом из знамените породице у Картагени. Када су Персијанци покорили Картагену, многи су одведени у ропство, па је тако и Јулија завршила у рукама једног незнабожачког трговца у Сирији. Он ју је више пута савјетовао да се одрекне Христа и прихвати њихову вјеру, али она никако није пристајала на то.
Због њене вјерности, трговац ју је остављао на миру. Једном ју је повео на пут морем ка далеким земљама ради трговине. Када су стигли на острво Корзику, док се трговац придружио незнабожачком празнику и жртвоприношењу, Јулија је остала у лађи тужна због људи који живе у заблуди и не познају истину.
Међутим, незнабошци су сазнали за њену вјеру и извукли је из лађе, упркос противљењу њеног господара. Почела су страшна мучења — Јулији су одсјекли груди и бацили их на камен, а потом су је распету на крст убили. Њена смрт и мучеништво били су објављени монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), који су потом достојно сахранили њено тијело.
Кроз вијекове су се на њеном гробу дешавала многа чудеса, а и сама Јулија се некима јављала из загробног живота. Чесно је пострадала у VI вијеку.
Црква посвећена Светој Јулији
Након њене смрти, вјерници су жељели да јој сазидају нову цркву, пошто је стара била оронула и тесна. Међутим, ноћ пред постављање темеља, сав материјал за градњу је невидљивом руком пренет назад до старе цркве. Ово се поновило више пута, а стражари су видели пресветлу девојку како на бијелим воловима превози материјал ка старој цркви. Вјерници су тада схватили да Света Јулија не жели да јој црква буде на другом мјесту, те су порушили стару цркву и на њеном мјесту подигли нову.
Сутра, када будемо обиљежавали ове велике мученике, подсјетимо се њихове непоколебљиве вјере и храбрости. Нека нас њихова свјетлост води на путу истине и љубави према Богу.
.webp)
