У статистичком дијелу у дубровачком календару, поред података о броју становника у Дубровнику и припадајућим насељима, између осталог, може се видјети и изјашњавање о томе којим језиком се говори у кући.
На питање који језик говоре у кући, њих 9.713 се изјаснило да је то српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 њемачки, 52 чешки, 19 словеначки, шест пољски и два руски језик.
Дубровник је (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) по попису из 1890. године имао 11.177 становника.
Од тог броја највећи број су чинили католици (10.327), православних је било 546, евангелиста 221, Јевреја 79, мухамеданаца два и један унијат, те један становник без вјерског опредјељења.
Овај број Календара је изашао 1897. године, а за наредну 1898. годину.
Календар је штампан латиницом и бавио се књижевношћу, историјом, културом и политиком, а уређивао га је (период: 1897–1903) Антун Фабрис (1864–1904), дубровачки Србин католик.
Сарадници Фабрису били су многи тамошњи угледни Срби католици: Андра Мурат, Иван Стојановић (1829–1900), Марко Цар (1859–1953), Вид Вулетић Вукасовић (1853–1933).
