Ново истраживање

Ево зашто морамо да спавамо

  • Извор: Б92
  • 05.08.2025. 08:39

Ново истраживање спроведено на винским мушицама могло би да објасни поријекло те неодољиве потребе за сном, пружајући нам дубљи увид у то зашто наше тијело мора да се одмара  на нивоу ћелија, пише СајансАлерт..

Научници из Оксфорда открили су да су митохондрије, сићушне 'електране' унутар наших ћелија, кључни у слању сигнала тијелу да је вријеме за спавање.

 Према њиховим налазима, ови сићушни генератори енергије узрокују метаболичко преоптерећење у неуронима задуженима за сан.

Поједностављено речено, то је као да наш мозак ради "на резерви", а сан омогућује ресетовање тог преоптерећења и одржава мозак здравим.

Окидач за сан у нашим ћелијама

"Циљ је био да разумемо сврху сна и зашто уопште осјећамо потребу за спавањем", изјавио је физиолог Геро Мизенбек. "Упркос деценијама истраживања, нико досад није успио да идентификује јасан физички окидач."

"Наши налази сугеришу да одговор лежи у самом процесу који покреће наша тијела - аеробном метаболизму".

Тим је проучавао неуроне који регулишу сан код винских мушица, које су биолошки довољно сличне људима да послуже као користан модел за истраживање. Поређењем одморних и неиспаваних мушица, научници су уочили значајне разлике у активности гена и електричним сигналима.

Како преоптерећење узрокује поспаност

Истраживање је показало да преоптерећене митохондрије у неиспаваном мозгу испуштају вишак електрона, што доводи до стварања штетних нуспроизвода. Неурони задужени за регулацију сна реагују на ове молекуле појачаном активношћу, чиме сан постаје главни биолошки приоритет.

Не желите да ваше митохондрије ослободе превише електрона", објашњава неуронаучник Рафаел Сарнатаро. "Када се то деси, оне стварају реактивне молекуле који могу да оштете ћелије".

Да би тестирали своју теорију, научници су генетски модификовали мушице. Оне које су имале повећану производњу електрона у ћелијама које регулишу сан спавале су дуже, док су оне које су имале смањену производњу електрона спавале краће.

Значај открића за будућност

Наравно, и други фактори утичу на сан, од количине кафе коју пијемо до нашег циркадијалног ритма, унутрашњег сата који говори тијелу када је вријеме за одмор. Али, ово откриће нам први пут даје увид у стварни ћелијски механизам који контролише сан и објашњава зашто је то неопходно.

Свако ново сазнање о сну могло би помоћи у развоју терапија за поремећаје спавања, али и за неуролошка стања попут Алцхајмерове болести. Познато је да су ове болести уско повезане са сном и његовом заштитном улогом за мозак, а веза са митохондријама отвара нове правце за будућа истраживања.

Студија такође баца ново свјетло на везу између метаболизма, сна и животног вијека. На пример, мање животиње имају тенденцију да више спавају и краће живе, а то би могло бити посљедица активности њихових митохондрија и количине ћелијског отпада који треба уклонити.

"Ово истраживање одговара на једну од највећих мистерија биологије", закључује Сарнатаро.

"Зашто нам је потребан сан? Одговор као да је записан у самом начину на који наше ћелије претварају кисеоник у енергију".

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: