Научници су проучавали популацију бијелих носорога и дошли до закључка да је скраћивање рогова код дивљих носорога једини начин да се смањи стопа криволова и убијање ових животиња.
Трговина роговима носорога представља један од најпотреснијих примјера лоших људских активности у односу према животињама.
У 11 резервата природе у Јужној Африци, научници су открили да је одсијецање рогова код популације црних (Diceros bicornis) и бијелих носорога (Ceratotherium simum) довело до изненадног смањења криволова у просјеку за 78 одсто. Навели су да је то био најефикаснији метод за ограничавање илегалног убијања ових угрожених животиња.
„Одсецање рогова носорога ради смањења криволова је веома значајно и до сада је у осам резервата у Јужној Африци, 2.284 носорога остало без њих. За овај пројекат потрошено је 1,2 одсто укупног буџета који се издваја за заштиту носорога“, рекао је биолог за заштиту природе Тим Кујпер са Универзитета „Нелсон Мандела“ у Јужној Африци.
Рогови ових животиња су направљени од кератина, као наши нокти и коса. Међу многим културама постоји перцепција да имају медицинску вриједност упркос потпуном недостатку научних доказа. Потражња је толико велика да је већина врста носорога на Земљи сада на ивици изумирања због криволова.
Предложено је много различитих стратегија за смањење криволова, од три-де штампања рогова носорога до смртне казне за преступнике.
Кујпер и његове колеге спровели су своју студију како би утврдили ефикасност мјера које су на снази у 11 резервата природе у подручју Великог Кругера – предјелу од око 2,4 милиона хектара, гдје тренутно живи отприлике 25 одсто свих афричких носорога.
Истраживачи су документовали смрт 1.985 носорога због криволова између 2017. и 2023. године. То је отприлике 6,5 одсто популације носорога у том подручју.
Већина улагања у мјере против криволова фокусира се на циљане стратегије – повећано присуство чувара, камере и псе за праћење. Ове мјере су резултирале хапшењем око 700 криволоваца, али нису знатно смањиле стопу убијања носорога, делимично због корупције у спровођењу закона, кажу истраживачи. Када су донијете мјере за уклањање рогова, стопе криволова су нагло пале.
Одстрањивање рогова није била директна превентивна мера. Пошто рог поново расте, криволовци су и даље убијали животиње, па тако и 111 носорога са патрљцима рогова. Иако је стопа криволова код носорога без рога била нижа, чак је и патрљак рога био довољан подстицај за криволов.
Краткорочно рјешење: Нема рога – ловци незаинтересовани
И док су стопе криволова биле ниже у регионима гдје је одстрањивање рогова било активно, криволовци су се често селили у друге регионе да окушају срећу, наводи се у научним истраживањима.
„Можда је најбоље да се о одстрањивању рогова размишља као о веома ефикасном, али краткорочном рјешењу које нам купује вријеме да се позабавимо разлозима за криволов у потражњи за роговима, социо-економском неједнакошћу, корупцијом и мрежама организованог криминала“, истакао је еколог Рес Алтвег са Универзитета у Кејптауну.
„Важно је провјерити да ли наше интервенције заштите функционишу како је предвиђено и наставити тако да радимо. За мене је овај пројекат поново истакао вриједност прикупљања детаљних података, како о примијењеним интервенцијама, тако и о исходу. Управо такви подаци омогућавају робусне квантитативне анализе“, истиче еколог Алтвег.
Истраживачи посвећују свој рад покојној Шерон Хаусман из Фондације за заштиту животне средине Великог Кругера, која је била кључна за овај заједнички истраживачки подухват.
(РТС)
.webp)
