Иако је фосил изумрле животиње откривен прије више од 30 година, научници су тек сада утврдили да припада скроз новом роду морских створења.
Током камбријума морским дном у близини данашњег копненог дијела југозападне Кине шетало је бизарно створење чије тијело подсјећа на четку за ВеЦе шољу.
Да ствар буде још чуднија, на врху главе је имала антене на чијим крајевима су се налазиле очи, док се на његовом задњем дијелу налазио реп са дугим и оштрим шиљцима.
Ископавања на локалитету у кинеској провинцији Јунан током 1990. године су резултирала открићем фосила мале јединке за коју се претпостављало да припада изумрлим чланконожцима, међутим, када су научници опет прегледали његове шиљате удове схватили су да она не представља ниједну од познатих врста из рода радиодоната.
А детаљнијом анализом анатомских карактеристика откривено је да су оне толико јединствене да није ријеч само о новој врсти вец́ и о роду, стога су јој наденули име Innovatiocaris maotianshanensis.
Главни аутор студије Хан Зенг објашњавао је да радиодонти имају толико чудну морфологију да су више од једног вијека збуњивале научнике, а у фосилним записима су нађени докази да су поједини имали уста на задњим дијеловима тијела, или дебеле канџе како би се што боље прилагодили условима у којима су живјели.
Тек 1980-их, када су научници пронашли њихове прве потпуне фосиле, могли су коначно да утврде класификацију и схвате да они представљају далеке претке данашњих зглавкара.
Детаљном анализом јединствених анатомских карактеристикаInnovatiocaris maotianshanensis-а утврђено је да је уз помоћ кљешта на глави ловила велики плијен због чега је пре 520 милиона година представљала једног од најстрашнијих предатора у океану, највероватније и најстаријег џиновског предатора на Земљи уопште.
Захваљујући очима на дугуљастим антенама имала је добар вид, а помоћу ногу и шиљака на репу је могла да се креће и маневрише што је учинило врхунским грабежљивцем са морског дна.
Фосилни остаци ове животиње наговјештавају да још увијек не знамо много тога о групи која је вребала по морском дну током камбријума, али се надају да ће њени остаци разријешити бројне недоумице.
