Олујни фронт оборио температуре, али екстреми тек долазе — Србија све рањивија
Хладни фронт је, уз разорну олују, у Србији спустио тропску температуру, послије вишедневног тропског таласа, на вриједности испод просјека за јул. Према временској прогнози Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), данас ће бити промјенљиво облачно и топлије, уз сунчане интервале — нарочито у првом дијелу дана у Војводини, али и с ријетком појавом кратке кише или пљуска уз могућност грмљавине.
Дуваће слаб и умјерен, на истоку повремено и јак сјеверозападни вјетар. Највиша дневна температура биће од 24 до 27 степени.
У петак увече очекује се разведравање у свим крајевима, а за дане викенда и наредне седмице — топло и углавном суво, али не и потпуно стабилно. Температура ће од суботе постепено расти, а појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином биће веома ријетка (изолована).
Екстреми какве Србија никад није имала
Како су стручњаци објаснили, због промјене климе и загријавања планете — како у свијету, тако и у Србији — у будућности можемо очекивати све чешће екстремне појаве попут исцрпљујућих топлотних таласа, јаких олујних вјетрова, суперћелијских олуја, поплава, суша, града и других непогода.
Ана Вуковић Вимић, климатолог и редовна професорка Пољопривредног факултета, истиче да је Србија тренутно у тренду повећања учесталости олуја оваквих размјера, с тим да су три дијела земље посебно изложена екстремним непогодама.
– Србија, нарочито централна и западна област, раније је била погођена јачим олујама или градом једном годишње током 20. вијека. Сада је могуће да неко доживи јак град и четири до пет пута годишње на истом мјесту. То је некада било незамисливо – рекла је Вимић.
Војводина најрањивији регион
Према њеним ријечима, Војводина је посебно рањив регион, с обзиром на то да је равна и веома загријана површина, која „храни“ олује енергијом. Сјевер земље упоредила је са „тигњом који се све више загријава“.
– Оваква топографија подсјећа на области у Америци гдје се јављају торнада. Видјели смо екстремне догађаје и прошле године, с олујама које су захватиле и исток Србије. Распрострањеност ових непогода расте – нагласила је професорка.
У будућности — нигдје безбједно
Број региона с високим ризиком од екстремних падавина или олуја, према пројекцијама, значајно ће порасти.
– До средине 21. вијека, преко 52 одсто територије Србије биће у високом ризику, што значи да ће готово сваке године бити погођена оваквим непогодама. Не постоји област која ће остати безбједна – упозорила је Вимић.
Зашто су олује овако јаке?
Професорка појашњава да је олуја манифестација услова дуж путање кретања ваздуха. То није нешто што се једном створи и „путује“, већ је процес који се стално развија, храни се енергијом на терену и зато је немогуће дјеловати на њу било каквом људском технологијом.
– Карактеристично за суперћелијске олује јесте да се крећу ужасно брзо. Не мора бити само једна суперћелија, може бити кластер вишећелијских олуја који се слично манифестује када се више олуја споји у један велики олујни систем. Ми сада имамо продирање хладне ваздушне масе сјевера на веома загријано поднебље. То ствара нестабилну атмосферу, па се формирају јака вертикална струјања, што доводи до настанка олуја – рекла је она.
„Суперћелије су мини-урагани“
Све учесталији екстреми нису новост — Србију прате већ годинама, а 2024. биљежи више незапамћених сцена. У Тополи је човјек у мају остао заглављен у леду, а у Смедеревској Паланци путеви и дворишта изгледали су као усред зиме.
Проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета изјавио је да ће се суперћелијске олује у Србији појављивати све чешће.
– То је минијатурни ураган. На Сафир-Симпсоновој скали за урагане, у мају смо имали „двојку“, а можда и „тројку“. Вјетар је ишао до 180 km/h. Ипак, оно што је посебно забрињавајуће је истраживање колега са ПМФ-а у Новом Саду: иако ракетни противградни систем постоји од 1953. године, број дана с градом се повећао. То значи да ракете нису довољне – рекао је Ваљаревић.
Интензитет падавина све већи
Ваљаревић сматра да непогоде нису само посљедица климатских промјена, већ и дјеловања Сунца.
– Количина падавина је остала иста, али се промијенио њихов интензитет. Клима у будућности биће много динамичнија. У једном дану имаћемо прољеће, љето и јесен. Зиме ће бити са наглим отопљењима и захлађењима. Нарочито нестабилни мјесеци биће мај, јул и август – предвиђа он.
Љета до 47 степени
Прошла година је била најтоплија у историји мјерења. Метеоролози у Мађарској већ су најавили да климатске промјене више нису „далека пријетња“, него реалност. Према прогнози климатолога Ерика Ковача, љетни максимуми у Војводини могу достићи 46 до 47 степени.
– Модели сада могу да предвиђају до 2200. године. Очекује се значајно загријавање у другој половини овог вијека, а потом благо хлађење након 2100. године – изјавио је Ковач.
(Блиц)
