Познато је да је српски крајеви богати обичајима. Међутим, оно што већина Срба ради је да износи храну на сахрану и исту једе на гробљу.
Помало бизарно, сложићемо се, али “ваља се”, каже народ, али ипак је боље послушати свештено лице да ли се овакав обичај коси са хришћанством.
– Изношење хране на гроб покојника никако није хришћански, то је народни обичај који се утемељио код нас - започиње свештеник Богдан Миловановић.
Према његовим ријечима, на овај начин се кваре хришћански обичаји, јер би храна требало да се дијели онима који немају, а да је на нама само да се молимо за покој душе.
– Мртвима храна не треба. Наша вјера нас учи да је Христос дао жртву за нас, тако што је дао свој живот и од тада се жртве више не приносе, јер веће од његове нема. Обичај да се храна износи и једе на гробљу је паганство и на ту причу треба ставити тачку – истиче Миловановић.
Међутим, свештеник је објаснио да ипак постоји нешто што би требало однијети на гроб.
– На помене, парастосе, годишњице и Задушнице треба да се изнесе пшеница која мора да буде обарена и заслађена медом. Жито је симбол васкрсења, те је његова симболика веома јака. Поред жита, односно кољива, треба понијети и црно вино које је симбол Христове крви коју је пролио за нас – закључује свештеник.
Шта се ради са храном која остане?
С обзиром на то да се за сахрану спреми богата трпеза и да многима у тим тренуцима није до јела, логично је да хране остане на претек.
Та храна се углавном дијели људима који су били на сахрани или помену, а један дио се оставља за покојника.
