Топлији дани донијели су Београђанима муке са вранама. Осим паркова и зелених површина, ове птице "окупирале" су и стамбене зоне у центру града.
Тако је јуче на мети била суграђанка са бебом, док је пролазила поред познатог ресторана на Дорћолу. Иако изгледају страшно у ниском лету, а знају и кљуном да направе рану на глави, стручњаци објашњавају заправо штите своје младе, преносе Новости.
Према ријечима Иване Новчић, стручног сарадника на Биолошком факултету Универзитета у Београду, мај и јуни су мјесеци када млади птићи напуштају своја гнијезда, а родитељи се јављају као заштитници.
"Вране нападају људе у близини гнијезда, јер се боје за своје младунце. То је уобичајено понашање које не изазива озбиљније посљедице или врло ријетко може да доведе до мањих повреда. Из тог разлога треба бити обазрив и не улазити "у сукоб" са вранама. Најбољи начин да се људи заштите, јесте да избјегавају мјеста гдје се налазе гнијезда врана или уколико се нађу у близини гнијезда да се што прије удаље из те зоне", објашњава Новчићева.
Под заштитом државе
У Србији је сива врана заштићена према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, а такође је означена као ловна врста.
Разлог масовног појављивања и прављења гнијезда у градским језгрима и урбаним срединама прилично је сложен, али је то, прије свега, повећање количине отпада, нарочито оног које је органског поријекла, што је посљедица повећања броја људи у градовима.
Врана се гнијезди углавном на дрвећу, а све чешће и на стубовима далековода и сличним објектима. Током маја, младунци вране добијају перје, уче да лете, па се дешава да испадају из гнијезда и прије него што су спремни да лете.
"Одрасле птице тада бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се пролазник превише приближио младунцу. Најприје одрасле птице почињу гласно да шаљу знаке упозорења снажним гакањем, након чега могу "крену у напад". Овај период траје док младунци не постану потпуно спремни за лет, послије чега више нема бојазни од напада", наводи Новчић.
Иако је сива врана већ домаћа у градовима, већина суграђана их не примећује док не дође до њиховог агресивног понашања. Дугачке су од 44 до 51 центиметра. Сива врана користи разноврсну храну биљног или животињског порекла, врло је прилагодљива и користи различите технике да би дошла до хране.
