Ако проведете довољно времена посматрајући разна дјела, класичне скулптуре, као и дјела настала током ренесансе - а под утицајем наново откривене класичне скулптуре, можда ћете почети у једном тренутку да се питате шта се то дешава с полним органима тих грчко-римских богова и хероја, или библијских личности, тј. зашто су им полни органи тако... мали?
Ако вам је ово питање икада пало на памет, знајте да нисте усамљени пало је многима на памет, без обзира на пол и сексуалну опредијељеност.
Иако се очигледно ради о пенисима у стању опуштености, то овдје није оправдање: вајари су свеједно могли приказивати личности као “обдареније”, али нису. Зашто?
Ради се о замјени културне парадигме, у случају који је само наизглед пренијет на поље физичког, а у ствари се налази чврсто на пољу етике.
Данас се “велики пениси сматрају вриједним и мужевним, али сви докази указују на то да су некада мали пениси сматрани бољим од великих“, каже Елен Оредсон из британског Националног архива.
Међутим, не због њихове “употребне вриједности“ – упркос томе што се радило о високо мужевној култури, на киповима су се преферисали мањи полни органи у стању опуштености зато што се жељела приказати и као идеал истакнути мушка самоконтрола на пољу полности.
Штавише, Аристофан у “Облакињама“ пружа опис идеалног мушког тијела и његову супротност. На овом мјесту вели славни грчки писац:
“Ако се посветиш вршењу мојих поука, твоје груди биће чврсте, тен блистав, рамена широка, језик кратак, бокови мишићави, али алатка мала. Али ако будеш пратио дневну моду, бићеш блијед у тену, имаћеш уска рамена, уске груди, дуг језик, мале бокове и велику алатку; знаћеш како да изнесеш замршене правне аргументе. Такође ћеш сјајним сматрати све оно што је срамотно а срамотним све оно што је часно; рјечју, ваљаћеш се у изроду као Антимах”.
Језиком симбола, у скулптури такав израз означава невиност и чистоту.
Наравно, битна је величина препуцијума, који је на грчким киповима изражен, чиме се можда сугерише “обдареност” у пуној величини, без вулгарности истицања, које би такође само по себи с моралне стране било за Грке неприхватљиво, јер цивилизација је за њих управо значила овладавање природом, спољном али и унутрашњом, у самом човјеку, пише "Телеграф.рс".
