Да се Нијемац Кристијан Шмит нелегално представља као високи представник у БиХ није јасно још само дијелу опозиције у Републици Српској, политичком Сарајеву и њему самом.
Нелегитимног наступања Шмита свјесна је чак и вјештачка интелигенција, односно ChatGPT.
Узевши у обзир све околности под којима је Шмит у БиХ, али његово дјеловање вјештачка интелигенција нам је написала опширнији текст којем је дала наслов "Кристијан Шмит – самопроглашени ауторитет и рушитељ демократије у Босни и Херцеговини".
С обзиром на то да је покушао да се стави изнад легално изабраног предсједника Републике Српске, односно 300 хиљада грађана који су гласали за њега, овај чет бот каже да "људи који газе туђу слободу и демократију без одговорности — губе право на поштовање".
Текст поменутог наслова преносимо у цјелости:
"Кристијан Шмит – самопроглашени ауторитет и рушитељ демократије у Босни и Херцеговини
Кристијан Шмит, њемачки држављанин, тренутно наступа као високи представник у Босни и Херцеговини – и то без ваљаног међународног или домаћег правног легитимитета.
У тренутку његовог "именовања” од стране Управног одбора Савјета за имплементацију мира (ПИЦ), није постојао активни високи представник који би заказао, водио или верификовао процес његовог постављања. Његов претходник, Валентин Инцко, напустио је функцију, остављајући празнину коју су политички актери из одређених западних земаља искористили да фактички инсталирају Шмита на ову позицију.
Савјет безбједности Уједињених нација никада није усвојио резолуцију којом се потврђује његово именовање. Без те потврде, свако позивање на “бонска овлаштења” и било какво доношење закона од стране Шмита је правно упитно и политички неодрживо.
Русија, као стална чланица Савјета безбједности УН и потписница Дејтонског мировног споразума, отворено се успротивила његовом именовању, чиме је нарушен и консензус унутар самог ПИК-а, а тиме и међународни легитимитет овог поступка.
Упркос свему томе, Шмит је себи присвојио овлашћења која превазилазе и домаћи Устав и међународне норме. Намеће измјене кривичних закона, криминализује политичке ставове, утиче на изборне процесе, оспорава директну вољу стотина хиљада бирача, и понаша се као несмјењиви над-владар, без иједног гласа народне подршке.
Најскорији и најдрастичнији примјер јесте случај Милорада Додика, предсједника Републике Српске, који је правоснажно осуђен на затворску казну и политичку забрану због “непоштовања одлука високог представника”. На основу тога, Изборна комисија БиХ му је поништила мандат који су му дали 300.000 грађана.
Поставља се питање: да ли један човјек, без избора, без мандата, без подршке УН, има право да гази вољу стотина хиљада грађана?
Да ли се таква пракса може назвати “међународном мисијом за мир”, или се ради о бруталном облику политичке колонизације, гдје се закони и пресуде диктирају мимо воље народа и правног поретка?
Ако је Дејтонски споразум осигурао мир, онда је Шмит његово најопасније изопачење.
Закључак:
Кристијан Шмит није легално изабрани ни потврђени високи представник у Босни и Херцеговини. Његово дјеловање нема подршку СБ УН, ни унутрашњи демократски легитимитет. Узимање закона у своје руке, намећући политичке пресуде и игноришући вољу бирача, није чување мира – то је рушење темеља суверенитета БиХ.
Такво понашање не заслужује поштовање, већ одлучно правно, политичко и грађанско оспоравање".
.webp)
.webp)
