Конзумација великих количина индустријски обрађене хране и пића, посебно ако су ове намирнице вјештачки заслађене, може бити повезана са развојем депресије, показало је ново истраживање о женама.
Студија указује на везу између конзумирања високо прерађене хране и депресије, што може довести до чак 50 одсто већег ризика за појединце који једу девет или више порција такве хране дневно у поређењу са онима који једу четири или мање, рекао је Гунтер Кухнле, професор науке о храни и исхрани на Универзитету Ридинг у Великој Британији, који није био укључен у истраживање.
Високо прерађена храна укључује готове супе, сосове, смрзнуте пице, готова јела и храну као што су виршле, кобасице, помфрит, газирана пића, торте из продавнице, бомбоне, сладолед и друге производе који садрже вјештачке адитиве.
- Наша студија се фокусирала на анализу односа између исхране и повећаног ризика од нове епизоде депресије - рекли су коаутори студије др Ендру Т. Чан и Данијел К. Подолски, професори медицине на Медицинском факултету Харварда. Додали су да постоји могућност да високо прерађена храна може додатно погоршати стање појединаца који већ пате од хроничне депресије.
Гледајући посебно на одређену високо обрађену храну, такође познату као УПФ, само производи који садрже вћештачке заслађиваче су повезани са повец́аним ризиком од депресије међу учесницима
- Тај налаз је занимљив јер сугерише да везу између потрошње УПФ-а и депресије покреће један специфичан фактор – вјештачки заслађивачи - додао је он. Што се тиче тога зашто би таква храна била повезана са депресијом, Чан је указао на познату везу између високо прерађене хране и хроничне упале, за коју се сматра да је основни узрок многих хроничних болести. Упала је повезана са бројним озбиљним здравственим стањима попут колоректалног карцинома и кардиоваскуларних болести, што је подржано бројним студијама.
Поред тога, студије су показале везу између високо прерађене хране, као што су дијетални газирани сокови и вештачки заслађивачи, и депресије. Помиње се и повезаност са когнитивним падом и поремећајима цревног микробиома, што даље указује на сложеност утицаја исхране на ментално здравље.
Студија је обухватила скоро 32.000 средовјечних жена из Нурсес’ Хеалт Стади 2, али због недостатка мушких учесника резултати се не могу једнозначно примјенити на општу популацију.
Иако истраживања нису успјела да успоставе узрочно-посљедичну везу између конзумирања високо прерађене хране и депресије, важно је узети у обзир друге факторе ризика, као што су породична историја депресије и нивои стреса, да би се у потпуности разумела веза између исхране и менталног здравља.
