Бијели лук је темељ готово сваке кухиње – али већина нас га користи погрешно. Не у смислу количине, већ у начину припреме. А управо ту лежи разлика између мирисног, ароматичног зачина и оног горког, спаљеног окуса који од њега можемо добити. Ево које су то најчешће грешке у кувању са бијелим луком.
Сјецкајте га и одмах убацујете
Кад насјецкате или згњечите бијели лук, ослобађа се ензим алицин, који је заслужан за његов снажан мирис и антибактеријска својства. Али ако га одмах баците на врућу таву, већина тог корисног споја нестане прије него што јело и почне мирисати.
Пустите га да одстоји барем 10 минута након сјецкања прије него га термички обрадите.
Пржите га на великој топлоти
Бијели лук не воли јако вруће таве. Ако га додајете у уље које је већ јако загријано, изгорјеће за неколико секунди и дати јелу горак окус. Боља опција је да уље лагано загријавате с бијелим луком или да га додате након што поврће већ пусти сокове.
Мијешате свјежи и већ пржени
Ако користите бијели лук на више начина - на примјер, згњечен и кратко пржен у уљу, па уз то додајете и сирови чешњак – знајте да ће сваки дати потпуно другачији окус јелу. Свјежи је љут, пржени је сладак. Не мијешајте их насумично – искористите их циљано према рецепту и окусу који желите постићи.
Од бијелог лука можете направити и пасту која је практична за кориштење у јелима, а даће им богат окус.
