Маслац или маргарин – питање је о којем се расправља већ деценијама. Исто тако, у многочему се препоручује кориштење маслаца умјесто маргарина, а многи на то посебно пазе у припреми посластица. Ипак, док једни тврде да је маслац природнији, други хвале маргарин због мањег удјела засићених масти. Но, шта заправо једемо – и зашто се тачно маргарин често сматра "лошијом" опцијом?
Шта је маслац?
Маслац се прави од врхња или млијека – ријеч је о природном производу који се добија мућењем врхња док се не издвоји масноћа (маслац) од течности (млаћеница). Садржи око 80% млијечне масти, а остатак су вода и млијечни протеин.
Маслац је извор засићених масти, које су дуго биле на лошем гласу због повезаности с болестима срца. Но, новија истраживања показују да умјерена конзумација маслаца није нужно штетна – посебно ако долази из квалитетних извора.
Шта је маргарин – и зашто је (био) проблематичан?
Маргарин је индустријски производ који се изворно развијао као јефтина замјена за маслац. Првотно се радио од говеђе масти и млијека, а данас се углавном производи од биљних уља (сунцокретово, репичино, сојино...).
Да би та уља попримила чврсту конзистенцију и била мазива, пролазе процес хидрогенизације – хемијски поступак којим се уља претварају из течног у чврсто стање. Управо тај процес ствара трансмасне киселине – и ту лежи главни проблем.
Зашто су трансмасти опасне?
Трансмасне киселине доказано:
- повећавају лош (ЛДЛ) холестерол
- смањују добар (ХДЛ) холестерол
- повећавају ризик од кардиоваскуларних болести.
Због тога су многе земље, укључујући и земље ЕУ, забраниле или строго ограничиле кориштење индустријских трансмасти. Данас су неки маргарини на тржишту формулисани тако да их више не садрже – но, то није правило. Читајте декларације.
Иако, на декларацији може писати "0 г трансмасних киселина", производ може садржавати мале количине ако је количина мања од 0,5 г по порцији, што значи да законски не мора бити наведено. Стога, увијек обратите пажњу на састојке и потражите дјелимично хидрогенизоване масти.
Шта је “здравије” – маслац или маргарин?
Не постоји једноставан одговор. Ако бирате маслац:
- бирајте у малим количинама
- по могућности из органског узгоја (без хормона и антибиотика)
- користите га као дио уравнотежене прехране.
Ако бирате маргарин:
- избјегавајте верзије које садрже “дјелимично хидрогенизоване масти”
- бирајте меке, немазиве верзије које садрже незасићене масти
- провјерите садржи ли трансмасне киселине (требало би писати 0 г)
А шта са кувањем и печењем?
Маслац даје богатији окус колачима, тијесту и умацима, док маргарин може боље функционисати ако желите мање засићених масти или веганску опцију. Ипак, у посластицама, многи кувари ипак бирају маслац због окуса и текстуре.
Као и код свега у прехрани – умјереност и квалитет су кључ. Читајте етикете и не бојте се маслаца – ако га не једете сваки дан на кашику, неће вам нашкодити.
