Шећер треба смањити на првом мјесту уколико желимо да смањимо број килограма.
Али, ако имамо проблем са цријевном кандидом или ако се она појави на, рецимо, језику. Унос ове намирнице треба редуковати и уколико се осјећамо хронично уморно, исцрпљено када је у већини случајева нарушена Пе-ха равнотежа организма.
"Потпуно избацивање шећера из исхране се препоручује код канцерогених обољења, обољења штитне жљезде и ако желимо да се детоксикујемо. Данас је јако присутан проблем са инсулинском резистенцијом који је у уској вези са конзумацијим простог шећера. Прекомјерно конзумирање шећера може довести до ћелијске дисфункције и упале, каријеса", каже дипл. инг. Ана Тодоровић, специјалиста струковни нутрициониста дијететичар, преноси Политикин Магазин.
Колико нам је шећера потребно као гориво, а преко које границе га оптерећује?
Глукоза је врста шећера кој мозак користи као гориво и уколико дође до дефицита може доћи до неповољног утицаја на пажњу, концетрацију и когнитивне функције. Да би мозак добио енергију потребну за све активности неопходно је константно снабдијевање глукозом из крвотока. Посредством правилне исхране здравој, нормално ухрањеној особи потребно је 130 грама глукозе. То се лако постиже добро избалансираним оброцима. Важно је да глукоза потиче из хране која је извор угљених хидрата, а и организам је ствара из извора који не садрже угљене хидрате. До 25 грама шећера је толерантно, али из здравих извора, све преко те количине шећера је превише.
Који начин одвикавања од шећера је најбољи из нутриционистицког угла?
Најбољи начин одвикавања од шећера представља да га потпуно изоставимо из исхране бар на неко вријеме што се односи на индустријске шећере, бијели хљеб, бијелу рижу и тјестенину, пецива, слаткише, газирана и енергетска пића, комерцијалне воћне јогурте па чак и куповне житарице у које се додаје доста шећера. У том случају треба обавезно уврстити житарице од пуног зрна, интегралну рижу, воће и поврће попут мркве, батат кромпира, али и месо, рибу и јаја као намирнице одакле ће организам црпјети сложене ресурсе угљених хидртата од којих ће се формирати молекули глукозе неопходне за когнитивне функције.
Да ли је оправдано потпуно се одрећи шећера?
У суштини избацивање бијелог шећера је одлично за здравље. Треба дати предност кокосовом шећеру, меду, агави који у себи садрже и прегршт минерала који имају одличан утицај на организам.
Да ли је нормално да послије укидања шећера из исхране добијемо жељу за неким другим намирницама, укусима?
Након укидања шећера уобичајено је да се чуло укуса изоштри и почиње да прија храна која садрже зачине попут босиљка, оригана, мајчине душице. Почиње да прија храна која у себи садржи разноврсно поврће, месо, маслиново уље. Осим тога отварају нам се сензори за млијечне производе, коштуињаво воће као и сву домаћу храну.
Које су намирнице и навике најбољи савезник када одлучимо да избацимо шећере из исхране?
Препоручила бих овсене пахуљице које у себи садрже сложене угљене хyдрате и дијететска влакна, млади сир и јогурт, воће попут јабуке, крушке, мандарине, банана, малина, купина, боровница. Треба уврстити влакнасто поврће са већим садржајем угљених хидрата: цвекла, мрква, боранија, слатки купус, батат кромпир, чичока. Одличан је цимет који ублажава потребу за слатким. Осим наведеног треба уврстити пилећи и ћурећи филе, рибу, кувана јаја као изворе пуновредних протеина који када се унесу са доста поврћа дуго балансирају апетити и нивое шећера у крви. Осим тога јако је важно имати редовне оброке, правилно распоређене на оптимално три пута како би шећер у крви стално био добро избалансиран. Неписано правило је да људи потежу за салатким када рецимо пропусте доручак, када су уморни и исцрпљени са увјерењем да ће им то подићи радну енергију и будност.
