Високе температуре могу изазвати здравствене проблеме. Требало би разликовати три стања - сунчаницу, топлотни удар и топлотну исцрпљеност.
Сунчаница настаје прекомјерним директним излагањем, прије свега главе и врата, сунчевим зрацима. Почиње јаком главобољом и порастом тјелесне температуре.
Често се могу јавити, умор и малаксалост, поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха, а код старијих особа често може доћи и до губитка свијести, наводи се на сајту Градског завода за јавно здравље (ГЗЈЗ) Београд.
Како би спријечили настанак сунчанице, најважније је избјегавати дужи боравак на сунцу и главу прекрити адекватним шеширом, качкетом или капом свијетлих боја. По могућству главу и врат треба повремено расхлађивати квашењем.
Уколико се деси да нека особа добије сунчаницу, најприје би је требало склонити са сунца у просторију која је провјетрена, али расхлађена и замрачена. Потом би особа требало да се истушира и да уноси течност, мању количину што чешће. Никако не би требало да се излаже сунцу наредних дана.
Ако се тегобе наставе или се погоршају, потребно је јавити се љекару.
Са друге стране, топлотни удар настаје не само због прекомјерног излагања директним сунчевим зрацима него и усљед влажног и прегријаног ваздуха, поготово код радника у пекари, кухињи, крај високих пећи, али и у прегријаном аутомобилу, јавном превозу, па чак и у стану.
Топлотни удар је стање у коме се тијело прегрије у релативно кратком временском року. Настаје нагло, усљед прекомјерног пораста тјелесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама, наводе из ГЗЈЗ.
Симптоми топлотног удара су тјелесна температура виша од 40 степени, општа слабост, топла и сува кожа без знојења, убрзан пулс и дисање, пад крвног притиска, вртоглавица, главобоља, мучнина, повраћање, а понекад и губитак свијести, што може бити и први знак.
Топлотни удар је озбиљно стање које захтијева неодложну медицинску помоћ зато ако посумњате на топлотни удар одмах позовите хитну помоћ или се јавите најближој здравственој установи.
Уколико здравствене службе нису доступне или је потребно више времена до указивања стручне помоћи, неопходно је да учините сљедеће:
Особу одмах склоните са сунца или из прегријане просторије и скините јој сву сувишну одјећу
Умијте је или истуширајте не превише хладном водом. Уколико вода није доступна, изложите је струјању ваздуха (нпр. расхлађивање вентилатором)
Дајте јој течност, уколико стање то дозвољава.
Најбоље је наредних недјеља избјегавати кретање током високих температура, све до одобрења љекара.
Током врелих дана могућа је и топлотна исцрпљеност која настаје усљед претјеране физичке активности у условима повишене спољне температура и влажности ваздуха. Испољава се појачаним знојењем, грчевима у мишићима, главобољом, повраћањем, поремећајем оштрине вида, падом крвног притиска и малаксалошћу, као и губитком свијести.
У случају да особа има симптоме топлотне исцрпљености требало би је склонити у хлад, у расхлађену просторију, дати воду или благи чај, уз стављање хладних облога на главу.