.webp)
Свашта умије да се деси у фудбалском свијету и заиста смо кроз године видјели многобројне бизарне ситуације, како на терену, тако и ван њега. Али да неко добије отказ само због чињенице да је честитао рођендан руском предсједнику, Владимиру Путину - то превазилази све границе могућих чуда.
Српски футсал тренер, Владимир Јовановић је тако награбусио у октобру у Естонији, баш због објаве на Фејсбуку у којој је честитао рођендан Путину.
Објаву је поставио у 10.30 часова на свом профилу, а већ 21 минут касније био је без посла, прича он за Курир.
- Устао сам у 9:30 сати, будим се и прва вијест коју видим на лаптопу, рођендан Владимиру Путину. Да је била пета, вјероватно је не бих ни видио, али стоји прва. И ја само ископирам ону његову фотографију и на руском и српском напишем 'Срећан рођендан, име моје, Срби и Руси, браћа заувијек'. Било је 10:30 када сам то пустио. У року од десет минута хаос. Био сам пријатељ на Фејсбуку с повременим капитеном екипе, једним од браће Стиф - каже Јовановић.
Ствари су врло брзо почели да се компликују.
- Он је био трећи човјек њихове БИА-е. Естонци су у лошим односима с Русима па ми је од њега стигла порука - 'Шефе, шта ће ти ово?' Нисам знао о чему прича, а он ми је послао скриншот моје објаве и рекао - 'Знаш ти добро'. Отказ сам добио у 10.51, звао ме је предсједник и рекао да су реаговали људи из Савеза. Мислио сам да ме је Стиф намјестио послије сам помислио и да ме је Савез пратио. У ствари, на крају сам схватио да ме је намјестио мој предсједник, који ми је већ дуговао 5.500 евра, а по уговору требало је да будем у Естонији до 2025. године. Још 14 мјесеци уговора сам имао и могли су да га раскину само уколико не бих извршавао своје обавезе или ако направим неки хаос, ако се потучем.
У његовој глави је тек тада услиједио прави, мали хаос.
- Када ми је предсједник блокирао бројеве и престао да се јавља, све сам повезао. Ја сам био у озбиљној параноји, за 20 минута од објаве на мом личном профилу отпустили су ме, послије како су они рекли, реакције Савеза. У 10:51 ме је звао предсједник и то ми саопштио, ја сам у 10:30 поставио објаву. Контактирао је са мном трећи човјек њихове БИА-е. Блокирао ме је на Фејсбуку. Размишљао сам, ако останем у Естонији још неколико дана, доћи ће на врата да ме хапсе јер радим против државе, ударам на државу. То је била субота, предсједник ми је рекао да останем до уторка, да ми да неке паре, да идем са парама кући. Неке паре, а био ми је дужан 5.500 евра. Рекао сам - 'Нека, послаћеш ми', и одмах сам спаковао ствари. Рекао сам - 'Узми ми прву карту, било које пресједање и било који лет'. Нека чекам и 12 сати, само да изађем из земље док нису ставили потјерницу да ми одузму пасош. Могу свашта да ураде, тад се тек захуктавао рат - јасан је био Јовановић за Курир.
На крају му је понуђена помоћ из Русије да пронађе нови тренерски посао.
- Он ми је купио карту, ја сам се у паници паковао, заборавио неке ствари, а послије ми их је Миша Бојић донио. Слијећем у Србију, вадим естонску картицу из телефона, стављам српску. Милијарду позива и порука. Непознати бројеви. Редом сам звао једног по једног, то су биле редакције, наше, стране, естонске, финске пошто сам и тамо био тренер, руске, бугарске, хрватске. Ма опште лудило. Пет дана се нисам скидао с телевизије. Био сам гост на руској телевизији, њиховом првом програму, то је била невјероватна сензација. Позвао ме је предсједник Савеза Русије Емир Алијев, рекао ми је, дословце - 'Тиме што си то урадио, назвали су ме из кабинета предсједника државе и наложили да ти се помогне да нађеш посао. Да ти нађем клуб код нас овдје, јер држава Русија ти је захвална што си стао уз нас у тренутку када су сви против. Што ниси ћутао него да си рекао шта мислиш - закључио је Јовановић.
Међутим, није све испало како је требало.
- Отишао сам крајем новембра код њих, рекли су ми да је тешко у том тренутку да добијем посао јер су све селекције попуњене. Нудили су ми да радим са У12 екипом, ја то нисам прихватио. Услови су били одлични, бољи много него у Естонији, али ја нисам хтио да идем с коња на магарца. Не због сујете, само нисам могао да идем из прве екипе да водим дјецу. Прихватио бих мјесто помоћника сениорског тима, или позицију првог тренера женске екипе, или У21 састава... Рекли су, дај нам шест мјесеци да се заврши сезона, направићемо неке рокаде, назваћемо те... Нису ме назвали! Нису испали коректни и ја сам могао да назовем предсједника Савеза и кажем му да ми нађу посао у неком другом клубу. Нисам то урадио, само сам му написао једну подужу поруку, гдје сам навео да нису испали коректни, да нису испоштовали договор.
.webp)
