Адвокат предсједника Републике Српске Милорада Додика Горан Бубић каже да је другостепена пресуда покушала дати одговор на жалбене приговоре, али је са становишта одбране све то било неуспјешно.
"По становишту одбране, неуспјешно. На било који озбиљан жалбени приговор, другостепена пресуда одговара да су то опште познат чињенице. Кривични закон БиХ не познаје тај институт, не познаје ту синтагму. То познаје закон о парничном поступку. Међутим, ово је врло захтјеван поступак. Кривични поступак није парнични поступак. Ми, било коју људску дјелатност, то је у овом случају питање постављења, садржаја бонских овлашћења, не можемо сматрати опште познатом чињеницом. То су ствари које се доказују", каже Бубић.
Он поручује да је у овом случају у недостатку аргументације речено како су то општепознате околности.
"Овај основних приговор постављења господина Шмита је наставно на првостепену пресуду пресељен у правно питање. Питам, било чије постављење, било гдје, је чињенични догађај. Је ли то било у складу са условима које тражи одређени пропис, у овом случају Анекс 10, е то је онда правно питање. Прије оцјене је ли нешто по праву, морамо видјели је ли се то догодило као чињеница живота. Што се тиче ретроактивности и принципа предвидљивости, примарни одговор на жалбу је како је ово информатичко доба, малтене су објаве у гласницима маргиналне. Позивају се на говор предсједника Додика на Козари иако изричито сматрају да то што је наметнуо господин Шмит представља домаћи закон, они кажу како предмет оцјене у поступку не може бити процедура доношења закона. Иако процедура доношења закона укључује питање ступања на снагу тог закона. То се игнорише и каже се, ево то је било познато зато што је било у јавности", каже Бубић.
Он поручује да у јавности јесте било наметања овог дјела непоштивање одлука, али у том периоду до објаве у Службеном гласнику није било говора о заштитној мјери забране обављања функције.
"О томе нема говора ни у другостепеној пресуди како је задовољен принцип предвидљивости закона у погледу овог што се тиче забране обављања функције. То јесте очигледно био примарни циљ уз понижење Устава БиХ", каже Бубић.
У наредном периоду вјероватно је очекивати активности ЦИК-а. Формално ће их одбрана оспоравати, али разумију да је ЦИК везан за ову одлуку.
"Што се тиче кривичне пресуде мислили смо промптно поднијети захтјев за привремену мјеру Уставном суду БИХ, нормално и апелацију.
"Суштина је да тражимо да се застане, односно прекине са извршењем пресуде док Уставни суд не ријеши апелацију. То није нешто посебно реално знајући ове односе и крвни састав Уставног суда. Видјели смо шта се дешавало са имовином гдје је Уставни суд навео да Република Српска не може бити титулар права својине, а сада смо у ситуацији да се каже како ни Устав Републике Српске није релевантан. Није прихватљиво да било којим законом нападате устав федералне јединице", каже Бубић.
Коментаришући поступак пред Стразбуром, Бубић истиче да и тамо постоји могућност привремене мјере, али да је временски оквир веома дуг.
