Саво Стијеља имао је само осам година када су му отац и дјед убијени у ракетирању избјегличке колоне на петровачкој цести. Трогодишња сестра Александра и он тешко су рањени, као и њихова мајка која је била у деветом мјесецу трудноће. Преминула је након порођаја.
''Збринути смо били у Бања Луци, гдје је указана прва љекарска помоћ свима онима који су били поврјеђени, између осталог и наша мајка је била рањена. И након тога колона као и сви из колоне смо ишли у Бор гдје је био центар прихватни, даље нас је пут водио нашој фамилији која се налазила у Мирковцима. Мајка је 29.8. августа се породила у Новом Саду након чега је преминула од посљедица рањавања, сестра рођена жива и здрава'', рекао је Саво Стијеља, из Београда.
У тој злочиначкој акцији хрватске војске на Петровачкој цести гдје су биле колоне српских избјеглица тешко је рањен и Душко Иванежа. Успио је каже, само да види да му је откинута лијева рука. Умотао је у мајицу да би је сачувао. Данас живи и са гелером у глави.
''Кренули смо 5ог па смо били тамо код Петровца тамо 7 и онда кренули за Бања Луку и кренули једно 10 километара и наиђе авион и онда ракетирао и погоди нас и било је још што су погинули. Имам ту повреду главе, имам руке и имам гелер у глави позади са десне стране и прави ми проблеме'', рекао је Душко Иванежа.
Неповратном картом за Београд у оружаној акцији хратске војске отишла је и Рајка Кесић. И, након 30 година стеже је у грудима сама помисао на све оно што су прошли. Кратко каже- не поновило се.
''Ја сам била са мамом и татом. Брат ми је био на ратишту и нисам знала 13 дана за њега то ј било од све те колоне, од бјежања идемо у шуму ћемо да се склонимо, гранате падају и онда само у једном монету сједите у тај трактор и нема ни лијево ни десно, само право. То је било пуно туге, јада. Мислим то нема ријечи којима се може описати, то може човјек на неки начин да дочара, али мора да доживи да би могао да вјерује шта је и како је било'', казала је Рајка Кесић, из Београда.
И не дај Боже да било ко више доживи ово што су прошли ови људи. Хрвати кажу нису гледали кога убијау. Било им је само битно да су Срби. Најболније је што милости нису имали ни за дјецу. И зато је јасна порука. ''Олуја'' какву смо преживјели не смије да се понови. Никада. Никоме.
