Врелих августовских дана ваздух су парали плач дјеце, звук трактора, аутомобила, запрежних возила у колони Срба који су у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуји" морали да напусте вјековна огњишта, испричао је Срни свештеник из Новог Града Немања Видић.
"Бог је хтио да тај народ буде сачуван од покоља који се спремао. Тај народ је носио крст страдања и патње", рекао је свештеник.
Сјећање на непрегледну колону људи протјераних из својих домова који су у августу 1995. године ишли, а да ни сами нису знали куда и данас је живо код овог новског пароха.
Гледао је колону, јер је црквена кућа поред путу, а њихову патњу није могао да заборави.
"Стала је једна породица поријеклом из Ђелесака. Кад је стао рат, пошто сам завршио богословију у манстиру Крка, имао сам жељу да обиђем манастир. У повратку сам свратио, они су се вратили кући и тај сусрет је био јако емотиван", навео је свештеник.
Видић је рекао да је било тешко гледати људе који су оставили своја огњишта и кренули у непознато, а нису знали ни да ли ће стићи.
"Тешко је то било и да није у ратним дешавањима, а камоли онако под гранатирањем. Страшно је било гледати дјецу која ће провести дјетињство гдје нису ни замишљала, старе и испаћене који ће бити сахрањени далеко од мјеста гдје су провели живот. Оставили су све, а био је то вриједан и богат народ", присјетио је Видић.
Испричао је и како га је позвао владика горњокарловачки Никанор и замолио да дође у Двор и помогне у спасавању светиња.
"Када смо дошли на мост на Уни, замолио ме да станем, изашао је из аутомобила, клекнуо на кољена, пољубио је тло и рекао да се вјероватно неће вратити", навео је Видић.
На лицима људи који су били у колони видјело се нешто што, како каже, никоме не би пожелио.
"То нико не треба да доживи. Знате, тешко је кад идете у ништа, не знате ни гдје ни како", рекао је Видић.
Према његовим ријечима, народ је у Новом Граду помагао колико је могао али је већ и ту био присутан страх и неизвјесност.
Видић је сматра да је езгодус Срба из Републике Српске Крајине страшна трагедија, да би у мирнодобско доба немогуће било да се се толико број људи у тако кратком времену пресели.
На новом гробљу у Новом Граду прво су сахрањени страдали у егзодусу под ознаком НН, а касније су обављане екшумације.
"Егзодус српског народа је оставио печат трагедије", рекао је Видић и истакао значај да новима генерацијама треба објаснити шта се дешавало тих деведестих година српском народу.
.webp)
