Политиколог Ненад Кецмановић оцијенио је да колективни Запад не жели унутрашњи тронационални консензус у БиХ, јер би онда постало сувишно њихово посредовање, односно непроглашена трајна окупација територије.
Кецмановић у ауторском тексту за "Политику" навео да договор из Лакташа за колективни Запад није добра вијест и указује да је предсједник Републике Српске Милорад Додик одмах препознао да га "/Кристијан/ Шмит и /амерички амбасадор Мајкл/ Марфи руше".
"Шмит и Марфи ће највјероватније и срушити договор, јер Бошњаци попуштају. Иако локално стање по Србе није добро, глобални трендови су много повољнији, а издржати у отпору не само храбро него и једино паметно. Поклекнемо ли сада, закаснићемо да се усправимо", поручио је Кецмановић.
Он подсјетио да су се политичари који практично воде главну ријеч у БиХ састали прошле седмице неформално у Лакташима да на миру покушају да договоре измјене Изборног закона, како би предухитрили да им то намеће неко трећи - странац и то фантомски високи представник.
"Док се вјештина посредовања између завађених страна дефинише као равномјерно распоређивање добитака и губитака на сваку од страна, Шмит је успио да све три учини искључиво губитницима те да окупи Србе и Хрвате и Бошњаке и окрене их против себе и свог закона који је запријетио да ће наметнути", наводи Кецмановић.
Учесници састанка сложили су се "не само о томе" и разишли задовољни постигнутим, али су, како наводи Кецмановић, сутра закључци процурили у "Дневном авазу", на које је одмах негативно реаговао Мајкл Марфи.
Кецмановић истиче да једино Додик не прећуткује скандалозно петљање америчког амбасадора у унутрашње ствари земље и примјећује како у дејтонским папирима пише да се све може мијењати сагласношћу три народа у два ентитета и десет кантона.
"Тако долазимо до питања шта колективни Запад уопште хоће да постигне у БиХ ако им не одговара унутрашњи тронационални консензус? Неће га, јер би тако њихово посредовање постало сувишно и подразумијевало би одлазак посредника из БиХ. А они напросто неће да оду, него да вјечно остану", каже Кецмановић.
Он наводи да је циљ непроглашене тајне окупације територије БиХ увијек зависио од динамике регионалних и глобалних односа.
Како истиче, никада није постојало западно јединство у вези са циљевима у БиХ, ни на релацији САД и ЕУ, нити унутар ЕУ, а реципроцитет уступака америчке стране трајао је само током једногодишњег мандата /некадашњег високог представника/ Карла Билта, а онда су кренули са рушењем Дејтона, тезом да је тај споразум донио мир, али не и рјешење, као и да је нефункционалан.
Кецмановић наводи да се, након што је пробуђена Путинова Русија поново показала интересовање за Балкан, огласио аларм у Вашингтону и Бриселу, а да је са специјалном операцијом у Украјини циљ Запада постао много важнији и хитнији.
"Али из њиховог воза искачу Орбан, Фицо, Милановић, Додик, Вучић... Стратешки важне балканске чланице НАТО-а Бугарска и Црна Гора су традиционално русофилне и непоуздане. Да не говоримо о великим такмацима – Кини, Бјелорусији, уједињеном Блиском истоку, БРИКС-у, ШТОС-у и ОДКБ-у", наводи Кецмановић.
