Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је Дејтонски мировни споразум за Републику Српску више од мировног споразума, он је не само гаранција мира, него и гаранција њених права.
"Свака наша борба за поштовање Дејтона није само борба за права Републике Српске. То је борба за очување мира и Устава БиХ, Републике Српске и спречавање нових сукоба. И ма колико нас због тога нападали, клеветали и лажно оптуживали, ми смо ти који поштовањем Дејтона бранимо мир, бранимо споразум чија смо страна потписница", нагласио је предсједник Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Српске поводом 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.
Обраћање предсједника Републике Срна преноси у цјелости:
"Посебним приликама приличе и посебне сједнице. Ово обраћање посвећено је веома посебном догађају: 30. годишњици склапања Дејтонског мировног споразума.
Дејтонски мировни споразум није био савршен. Није био утопија, већ је био стварн и функционисао је. Тридесет година одржава мир, уваживши не зато што је потврдио Републику Српску, створио Федерацију БиХ и БиХ, него зато што их је препознао какве јесу, са свим специфичностима, сложеностима и са свим разликама.
Колико је Дејтонски мировни споразум значајан за Републику Српску, колико на његовом поштовању инсистирамо, колико је и све што радимо у складу са његовим одредбама, најбоље свједоче двије историјске, потврђене чињенице - Дејтонски мировни споразум је ратификовала Народна скупштина Републике Српске, а дан када је парафиран проглашен је државним празником. Срби и Република Српска славе мир. Са друге стране, овај споразум Федерација БиХ никада није ратификовала. Умјесто дана када је установљен мир, Федерација слави дан када је почео рат.
"У Босни су људи увијек у рату са нечим - са другим људима, са собом, са својим заблудама", писао је наш једини нобеловац Иво Андрић. А ми смо у Дејтону нашли начин да коначно завршимо тај рат и да се вратимо себи, својим кућама и својим породицама. За Републику Српску, Дејтон је више од мировног споразума. То је не само гаранција мира, него и гаранција наших права.
.webp)
Да би се окончао рат, Дејтонски споразум је својим Анексом четири, Уставом БиХ, успоставио нови политички систем и тиме, заправо, отклонио узроке рата.
Рат у БиХ није започео због нетрпељивости међу народима, почео је зато што је нарушен принцип равноправности.
Дејтон није био сугестија или декларисана визија. То је уговор којим је утврђен Устав БиХ. Написале су га, усагласиле и потписале све стране, дакле, Република Српска, Федерација БиХ, Србија, Хрватска и нелегитимни Алија Изетбеговић у име некакве БиХ, заправо у име босанских муслимана - Бошњака.
Закључен је уз пуну подршку Сједињених Америчких Држава, Француске, Велике Британије, Русије, Савезне Републике Њемачке, уз асистенцију ЕУ и других партнера.
И током тридесет година, Република Српска је живјела у складу с њим. Поштовали смо га и придржавали се његових одредаба. Чак и кад смо се оштро противили, чак и када смо били нападани, поштовали смо договор који смо потписали јер смо сматрали да смо обавезни том потпису.
И данас, док бошњачки политичари поново инсистирају управо на концепту БиХ који је довео до рата деведесетих година прошлог вијека, ми у Српској чврсто стојимо на бранику мира, бранећи одредбе Дејтона.
Свака наша борба за поштовање Дејтона није само борба за права Републике Српске. То је борба за очување мира и Устава БиХ, права Републике Српске, Републике Српске и спречавање нових сукоба. И ма колико нас због тога нападали, клеветали и лажно оптуживали, ми смо ти који поштовањем Дејтона бранимо мир, бранимо споразум чија смо страна потписница.
Међутим, од 2021. године, тај споразум и мир који је донио - све више се напада. Зато вам се данас обраћам, не у љутини, него са циљем, не са пркосом, него са одлучношћу и са апелом да се поштује закључени споразум на основу ког је БиХ и створена као федерално-конфедерална заједница два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа: Срба, Хрвата, Бошњака/Муслимана, осталих и грађана".
"Позив да се крене у директне разговоре са ФБиХ о враћању на основе Дејтона“
Предсједник Републике Српске Милорад Додик позвао је данас да се крене у директне разговоре са Федерацијом БиХ (ФБиХ) о враћању на основе Дејтонског споразума.
"Резултат тих разговора био би Дејтон два - нула", истакао је предсједник Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
"Дозволите ми да објасним шта то значи, и, што је подједнако важно, шта то не значи. То не значи сецесију, не значи ескалацију, не значи одустајање од мира.
То значи повратак на споразум који је превасходно донио нови уставно-правни и политички поредак БиХ, а тиме и мир. То значи поновно потврђивање да се закони морају тумачити онако како су написани, а не онако како би неки жељели да јесу.
То значи да јасно, мирно и одлучно кажемо да не смијемо дозволити да се уставни споразум изврће и претвори у нешто што никада није ни требало да буде.
Члан 1. Устава БиХ каже да је БиХ састављена од два ентитета - Републике Српске и ФБиХ, и три народа - Срба, Бошњака/Муслимана и Хрвата.
Члан 3. Устава каже да се Устав БиХ може мијењати само ако се ентитети, а не политичке странке усагласе, и то посебним прописаним споразумом.
Ситуација са којом се данас суочавамо личи на дебату коју Американци воде о свом уставу.
Да ли уставни уговор тумачити онако како је изворно написан? Или га третирати као `жив документ` који неизабрани званичници могу произвољно преиначавати? То је суштина наше кризе - не национализам, не сецесија, нити опструкција, већ тумачење.
Ми у Републици Српској смо оригиналисти Дејтона, залажемо се за дословно тумачење Дејтона и поносни смо на то. Зато што је Дејтон функционисао све док нису почели да га, насилно, без овлаштења мијењају. Функционисао је све док га нису преотели.
Функционисао је све док га нису стране, неизабране бирократе и такозвани `градитељи држава` почели третирати као празно платно за своје политичке и пословне пројекте. То није демократија. То није стабилност. И то није мир.
Слично је разложно и јасно истакао и предсједник Доналд Трамп, рекавши да Сједињене Америчке Државе престају да граде друге државе и престају да одређују како ће други народи живјети. Ако је ово тачно, а јесте, Сједињене Америчке Државе поново су велике.
Данас и ми кажемо: доста је било! Не пријетимо, не бјеснимо. Говоримо истину. Кажемо - вратимо се основама. Вратимо се договору. Вратимо се Дејтону.“
"Дејтонски споразум је једини могућ у околностима у којима живимо!“
Дејтонски мировни споразум је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо и створио је простор у којем сваки народ има своје мјесто, свој идентитет и право на равноправност, нагласио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
"Дејтонски споразум није идеалан документ. Идеалних ствари готово да нема у животу. Али, он је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо", указао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које преносимо у цјелости:
"Да бисмо разумјели шта то бранимо, морамо се вратити самом споразуму који је утврдио Устав БиХ, окончао рат и донио мир.
Дејтонски споразум није идеалан документ. Идеалних ствари готово да нема у животу. Али, он је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо.
Дејтон је увидио историју, наслијеђе, менталитет и односе који су постојали у БиХ. Дефинисао је систем у коме БиХ може да функционише као заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа.
Дејтонски споразум створио је простор у коме сваки народ има своје мјесто, свој идентитет и право на равноправност.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ, са својих 11 анекса, потписан у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон у Дејтону, Охајо, није био само политички документ. Он је био и остао уставноправни инструмент, основа, темељ БиХ.
Према том споразуму, БиХ чине два ентитета: Република Српска и Федерација БиХ. Сваки ентитет има своју владу, свој правни систем и своје надлежности, право да управља својим народом, територијом и имовином - у миру. `Босна и Херцеговина` изведена је из територије ентитета: 49 одсто Републике Српске и 51 одсто ФБиХ.
Споразум није створио централистичку, унитарну државу. Није захтијевао да избришемо своје разлике. Дао нам је равнотежу, а не доминацију. Дао нам је функционисање, а не фантазију. Дао нам је мир, а не униформност.
Оне који сумњају у то позивам да прочитају Анексе један до десет. Прочитајте Устав БиХ, онакав какав је усвојен у Дејтону. Не тумачења. Не фусноте. Сам текст.
Не постоји ниједна одредба - ниједна - која страном, неизабраном бирократи даје право да инкриминише неслагање. Не постоји ниједна одредба која дозвољава да државна имовина буде конфискована декретом тог бирократе. Не постоји ниједна одредба која Републику Српску своди на подређену административну јединицу. Не постоји ниједна одредба која допушта да једна страна намеће рјешења другој.
Дејтон је федералистички-конфедерални уговор, а не колонијални. Дејтон је прагматичан, а не утопијски. Дејтон је поштовао право народа да управљају сами собом унутар БиХ, а не под њом.
Из тог разлога, себе сматрамо оригиналистима Дејтона. Оно чему данас свједочимо јесте иста идеолошка дебата која се води широм свијета о устава. Да ли га тумачити онако како је написан или га третирати као `жив документ` који се мијења зависно од тренутка и расположења страних сила? Ми у Републици Српској прихватамо само текст који смо потписали".
"Ако постоји потреба да се Дејтон модернизује - спремни смо, али не декретима већ кроз разговор“
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да Република Српска не мисли да је Дејтон мртав, да је пропао, већ да је тумачењима измијењен до непрепознатљивости и то од оних који га никада нису потписали и који његове принципе никада нису поштовали.
"То није само наше мишљење. То је став правних стручњака широм Русије, Кине, Европе и Сједињених Америчких Држава. То је реалност која се испод гласа признаје у дипломатским депешама и правним мишљењима. И то је реалност која се сада мора наглас рећи", нагласио је предсједник Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цјелости:
"Ми нисмо екстремисти. Ми нисмо опструкционисти. Ми не подривамо Дејтон. Ми покушавамо да га сачувамо. Ми нисмо само потписници овог споразума, ми смо страна тог споразума, његови чувари и заштитници. Ми смо народ који зна шта значи борба за слободу, јер смо је платили најскупљом цијеном - животима наших синова и кћери.
Дејтон је наш оклоп, наша брана и наш штит против свих оних који мисле да ће једним потписом, једном одлуком или једним диктатом избрисати оно што је створено крвљу. Ми не бранимо само своја права, ми бранимо мир, а бранећи мир, бранимо право нашег народа да остане свој на своме, да говори свој језик, да слави своје празнике и да се поноси својом историјом, те да памти и обиљежава своје страдање.
Дејтон није само мировни споразум - он је печат на нашу слободу, он је обећање да Република Српска остаје трајно уткана у овај простор. Ми не бранимо само своју земљу, ми бранимо принципе на којима БиХ може да функционише као заједница равноправних народа.
Придржавамо се оног што је договорено 1995. године. Не прихватамо интервенције неизабраних и непотврђених службеника који ником не полажу рачуне, који нашу земљу третирају као лични пројекат, а у питању је наша будућност.
Ако и постоји потреба да се Дејтон модернизује, ми смо спремни под условом да се то учини на прави начин: не декретима, не притиском, не тумачењима и интервенцијама странаца. Ако се то учини кроз разговор, кроз амандмане, и уз сагласност страна потписница, а не хировима оних који су долазили деценијама касније.
"Дејтон је створио претпоставке да БиХ буде сложена" суверена земља, а не протекторат“
Дејтон је створио претпоставке да БиХ буде сложена суверена земља у којој ће одлуке доносити изабрани представници народа, а не протекторат у ком ће народна воља бити потчињена вољи неизабраног и лажног високог представника, указао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
"Све у овом свијету има своју цијену. Они који данас руше темеље Дејтона заборављају да ће се свако наметање вратити као бумеранг. Дејтон је темељ БиХ и мира у њој, а ко тај темељ руши, руши и мир, руши и БиХ", истакао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
"Ако је Дејтон био договор - уставотворни споразум - онда је потребно да се искрено запитамо сљедеће: Ко је прекршио тај договор? Ко је промијенио његове одредбе? Ко је увео некаква правила? Ко је одлучио да написана ријеч Устава БиХ више не важи? Јер, ми нисмо. Нису ни грађани Републике Српске.
Република Српска никада није желела да доноси одлуке у име Бошњака и Хрвата. Никада нисмо хтјели да бирамо њихове представнике. Бањалука никада није жељела да уређује односе у Сарајеву, Зеници или Мостару. Али исто тако, никада нећемо дозволити да они доносе одлуке у име нас. Не зато што смо тврдоглави, већ зато што је то воља српског народа.
Нису чак ни грађани БиХ. Него они који су дошли након потписивања споразума и који су себи дали за право да га тумаче, преобликују и пренебрегавају. А највидљивије лице тог подривања данас је Кристијан Шмит.
Хајде да разговарамо искрено - не без уважавања, него искрено. Шмита никада није потврдио Савјет безбједности Уједињених нација. Према Анексу десет Дејтонског споразума, високи представник мора бити именован и потврђен од Савјета безбједности, а прије тога да га изаберу потписници Анекса десет. То се никада није десило.
Када су Шмита покушали да наметну по сваку цијену, Русија се успротивила. Кина није дала сагласност. Шмит никада није добио подршку у Савјету безбједности. То значи да Шмит није високи представник именован у складу са правом.
Пошто се Шмит не може позвати ни на један међународни споразум, закон или обавезујући акт који би му дао легитимитет, он је обични грађанин који издаје декрете без мандата, без легитимитета и без одговорности. Нажалост, друга уговорна страна то јесте ФБиХ га прихвата само зато што својим диктатом удара на Републику Српску с циљем да је сруши.
Ово није техничко питање. Ово је правна и уставна криза. Од када је стигао 2021. године, што се поклопило управо са повратком Бајденове администрације, Шмит користи самопрокламована овлашћења да одлукама намеће кривичне законе, обуставља финансирање из буџета и пријети изабраним званичницима, и све то без сагласности овог или било ког парламента, овог народа или међународног тијела које би наводно требало да уређује његову функцију.
То није само кршење Дејтона. Ово је кршење свих начела демократске управе. А, ипак, само зато што смо на то указали, зато што смо тражили да се Дејтон поштује - руководство Републике Српске је санкционисано, осуђено, наводно изоловано како они то воле да кажу, и оптужено.
Али, да будемо јасни: овдје није ријеч о једном човјеку. Кристијан Шмит није узрок. Он је лице са плаката. Лице са плаката генерација 'градитеља држава' који не дјелују војним средствима, него декретима. Не тенковима, него културом елиминације. Не дипломатијом, него злоупотребом права при чему користе привид легалности да униште суштину права.
Ово чему данас свједочимо није одговорност. То је идеолошко наметање. То је оно што се дешава када страни, неизабрани званичник користи самопрокламована овлашћења да уклони изабране званичнике који се усуде да кажу 'не' рушењу међународног уговора. То је оно што се дешава када се демократија третира не као воља народа, него као формалност у сврху испуњавања жеља и ставова оних који се сматрају вишим бићима.
"БиХ и мир не могу опстати на лажи, када бранимо Дејтон бранимо га за све у БиХ“
Када бранимо Дејтон, ми га бранимо за све у БиХ, јер чим се један дио споразума игнорише, сваки дио може доћи на удар, поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
"Обраћам се важном поруком нашим бошњачким комшијама, нашим хрватским партнерима, и нашим пријатељима у Сарајеву - оно за шта се данас залажемо није само у интересу Републике Српске. Владавина права, неповредивост споразума и принцип сагласности нису етничка питања. То су универзалне вриједности", истакао је предсједник Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цјелости:
"Чим један страни, неизабрани званичник може сам да одређује шта је закон, нико више није заштићен - ни Србин, ни Бошњак, ни Хрват. Зато када кажемо да се морамо вратити основама, ми не тражимо изолацију. Ми тражимо да поново окупимо земљу око изворног завјета - договора који смо сви потписали.
Ако мир треба да траје, он мора бити изграђен на праву, а не на притиску. На сагласности, а не на принуди. На дијалогу, а не на декретима. (Кристијан) Шмит може да тврди да брани Дејтон. Али свака његова одлука, претходника и овог неизабраног, га је подрила. Зато данас кажемо: вријеме је да будемо начисто, ова уставна криза може да се ријеши само ако се поништи све што је Шмит наметнуо. То је став наше Народне скупштине и наша политика. Ако то није могуће, не тражите да одустанемо од себе.
Вријеме је да Савјет безбједности Уједињених нација гласа о легитимности именовања Кристијана Шмита 'за' или 'против'. Нека га међународна заједница потврди - или одбаци. Смогнимо храбрости да се суочимо са истином. Јер БиХ и мир не могу опстати на лажи".
