Јучерашња дешавања у Теслићу усијала су у политичку сцену, још се чека епилог и шта ће бити са свим оним што се јуче дешавали, што се данас дешава и у наредним данима, шта је епилог свега овога, каква је судбина Милана Миличевића, каква је судбина СДС-а, у ком смјеру иде све ово.
Више на овој теме дао је одговоре професор др Драго Вуковић, који је био гост АТВ-а и гост Теме дана. Са њим је разговарала Сања Трифковић.
АТВ: Добро вече, господине Вуковићи, ево само да кажемо, јучерашњи догађај дефинитивно су уздрмали политичку сцену код нас и то је топ тема о којој се прича. Како коментаришете уопште читаву ту ситуацију око Милана Миличевића и двојице одборника и о свему ономе што се јуче дешавало?
ВУКОВИЋ: Прво да кажем не бих ја то толико драматизовао. Дакле, у уређеним друштвима хапшење одређених људи и личности, министара, шефова држава, не изазива баш тако велику драматизацију. А код нас, пошто је политика, оно како је један професор рекао, судбина, дакле, без политике нема ништа, онда то свакако изазива велику пажњу, додуше, драматизација долази са двије стране, дакле, прије свега од политичких странака и политичара, а дјелимично из медија, напросто зато што медији морају да прате ту врсту компликовања политичке ситуације. И сада, оно што се мени ту не свиђа, што ја мислим да је јако лоше за ова друштва наша, посткомунистичка, дакле, која су још увијек у некој фази тражења идентитета и уређености, јесу превелике манипулације.
Дакле, овај догађај у Теслићу ме одмах посјетио на догађај у Бијељини, дакле, ви приводите људе не због политике, не због политичких говора, него ви приводите због криминала, дакле, због преступа, због потребе положаја, и то се истражује. И сада, ту јесте велика одговорност на органима правде, дакле, на тужилаштвима и судовима, они треба добро да процијене, имају ли довољно доказа да ураде оно што ураде, да ухапсе човјека, да га процесуирају и да докажу криминал. Ако је то тако, онда сам ја апсолутни противник манипулације, дакле, шта значи чим се неко ухапси због криминала, одмах се блокира МУП, тужилаштво, протести, шта то значи, какве ми поруке шаљемо, да ли ми желимо да имамо државу, дакле, ако ми девалвирамо институције, ако не вјерујемо МУП-у, тужилаштву и судовима, онда се поставља питање у каквом смо ми стању, да ли ми имамо институције или смо неко анархично друштво.
АТВ: Ево, сами сте рекли, анархија, протести, слично, управо, присталице СДС-а и Милана Миличевића позивају на одбрану и на све, само нико не помиње шта је с новцем?
ВУКОВИЋ: Па да, то јесте наш проблем, дакле, то јесте проблем гдје ми, захваљујући манипулацији, захваљујући овој јакој медијској интернет варијанти обавијештености, мотивације, позивања, стимулисања, злоупотреба људи, дакле, ви данас хоћете да покажете нешто на погрешан начин, дакле, ви из Бијељине сједите и идете у Добој, а моја прва асоцијација је била, а шта се дешава ту у Бијељини, штрајк је вртићи, припрема се штрајк центра за културу, блокиран је практично град у огромним минусима и сада је главна тема градоначелника и ове његове екипе да иду у Теслић, дакле, то је проблем овога друштва.
И сада, ја сам потпуни заговорник рада и снажних институција и институција, дакле, морамо развијати ту врсту повјерења. Замислите ви сада да је неко од ових људи, било ко, рецимо, направио неко кривично дјело, чак из нехата, па убио човјека у саобраћају, убио онако, и приведе га полиција, предаје га тужилаштву и онда се почну људи окупљати. Али оно што је још горе од тога, да ми данас имамо подељено друштво, ми данас имамо потпуно поларисане политичке актере, дакле, одмах је реакција, прије свега ту се посебно истиче СДС у смислу стимулисања протеста и тако даље.
А зашто ако политичке странке заговарају правду, слободу, једнакост, зашто нису окупљали се када је ухапшен неко други? Зашто нису протестовали када је ухапшен, Дакић који је из Бијељине, или Нешић, или Мирко Шаровић ухапшен као члан предсједништва Босне и Херцеговине? Гдје је било тада окупљање? Дакле, овдје се не ради, у суштини, о овим људима према којима се одређују и проводе одређене мјере. Овдје се ради о политичким манипулацијама странака које су, из мог угла, потпуно слабе и потпуно, да не кажем, пропале и оне, кроз ово наметање, видљивости њихове, кроз окупљања, они само желе да покажу да постоје. Дакле, озбиљне, одговорне странке су требале да изађу пред јавност и да кажу ми мислимо да Миличевић није крив, али дајте да суди тужилаштво раде свој посао. Ако се докаже да није крив и ако Миличевић буде ослобођен, онда ћемо ми као странка тражити суспензију или смјену тужилаца и судија који су то радили погрешно. То је једини пут. Све остало ми личи на једну потпуну анархију која је катастрофална за сваку друштву.
АТВ: Управо то је било сљедеће питање. Они заиста желе да решавају све на улици.
ВУКОВИЋ: Па да, али та улица, знате шта је проблем улице? Прво, то окупљање људи и то рјешавање проблема на улици. То су јако давна прошла времена. Дакле, немате ви тај модел више у модерним друштвима. Дакле, у модерним демократијама немате револуцију. Имате достигнуте демократске стандарде, имате вољу грађана, имате изборе, имате одговорност изабраних људи за оно што раде. Ови који мисле да могу револуцију, да нешто ураде, они могу само да направе већу конфузију у друштву.
Дакле, ево, под претпоставком да постигну неке тренутне резултате, рецимо да зауставе неки процес, да се смијени неко. А шта смо постигли? Ја вам то могу поредити врло кратко са протестом у Србији. Ево су дошли у фазу да треба да направе листе. Дакле, они једино тако могу да дођу у неку позицију да одлучују. Значи, нема другог модела у модерним друштвима. Само избори, само резултати и подршка грађана. Остало вам је све за неку, рекао бих, једнократну потребу.
АТВ: Ево, интересантно је да су се јуче појединци из СДС-а оглашавали тако што су говорили да је Миличевићу новац подметнут, а онда је он сам изашао и рекао да је то резултат дугогодишње штедње љекара из његове породице.
ВУКОВИЋ: Да, ја сам јуче био у Бањалуци, био сам у току тога. Чак су ми новинари прилазили и рекли да је то лаж, тај новац, и да је РТРС измислио то да су му нашли. А јутрос видим у медијима, и писани који су наклоњени опозицији, као што је Блиц, на насловној страни, 400.000 марака и тако даље и тако даље. Према томе, ово што се десило Миличевићу из мог угла је озбиљан прекршај. Дакле, кад видите у једној кући 400.000 кеша, у времену кад нико не држи новац у кући. Дакле, људи плаћају кафу картицом и телефоном.
А онда, онда, још једно, тако рекао бих, несретно изјаву и каже, пет љекара десет година штедило. Шта је значило прије осам година или седам тај новац који још увијек штедите? Значи, врло је несретан био у изјави, а онда кад су нашли код ових других 50.000, кад кажу да има још 250.000 за којима се трага, онда се ради о озбиљном политичком криминалу. Дакле, та куповина, та трговина политичка. Оно што ме изненађује, Миличевић, ем што је градоначелник, има један мали проблем за њега, он је тек је постао градоначелник, дакле, од скоро је Теслић постао град, па је већ у озбиљним проблемима.
Али не може предсједник странке, дакле, он је предсједник једне важне странке, без обзира што је она сада слаба странка, не може он да контролише и да код себе у кући држи паре. Дакле, то је по мени, по мени потпуно изненађујуће за све, видим да су сви признали ту чињеницу. Сада видјећемо шта ће истрага показати, а не знам да ли је уопште могуће. Има ту још једна варијанта о којој се мало говори, а то је, СДС је одавно у финансијским проблемима.
АТВ: То је било моје питање, шта СДС-ом сада?
ВУКОВИЋ: Да, СДС-у је рачун давно био блокиран. Ја знам, за једне изборе није то било давно, нису дозволили, па је морао нешто да се пријави под неким другим називом и морали су новце за изборе обезбјеђивати на други начин, ја то разумијем. Дакле, СДС је у великим проблемима одавно, од Ешдауна па надаље. Сада, ово што се дешава јесте даља компромитација СДС-а.
Дакле, врло је то лоше. Мени иначе је жао да једна таква велика странка, историјска полако, полако, све дубље и дубље тоне. Ја сам иначе био заговорник једне тезе коју сам негде изучавао и на факултету. То је та теза да велике партије не могу бити мале партије. Дакле, велике партије или су велике, или нестају са политичке сцене. Моја је теза да је за СДС било боље да заврши једну историјску улогу, да се угаси као таква и да сачува то историјско насљеђе.
И да се зна кроз историју, кроз 200 година, како је стварана Република Српска и каква је била улога Српске демократске стране. Овако, они полако, полако се навикавају да буду мали, безначајни. И отприлике, како ја то гледам, још један број, и то можда најлошијих кадрова СДС-а. Полако још живе од те љуштуре СДС-а.
АТВ: Ево управо у том контексту и питање. Чини се, тамо дефинитивно не цвјетају оруже. Да ли се сад ово што се јуче десило и што се дешава, што ће се сигурно дешавати са Миланом Миличевићем, њему даје поене додатне имајући виду да не цвјетају руже и да су многи из његове странке жељели већ дуго да му виде леђа и о томе говорили.
ВУКОВИЋ: Па дефинитивно овај случај Миличевић, ја мислим да ће нанијети доста штете СДС-у. Можда у једној варијанти и неће, ако се покаже да је ово био неки политички процес. Дакле, да ових 400.000 је нормална ствар, да ова куповина је нормална ствар. Да суд и тужилаштво и то је један проблем наше друштва, не буду на нивоу улоге које имају. Дакле, да не одустану од тога и тако даље.
У тој варијанти политички профитира Миличевић. У свакој другој варијанти је то лоше за СДС. Оно што ја знам из ових комуникација нормалних свакодневних које имам са људима, између осталог и са људима из политике и из СДС-а, ја колико знам имам много незадовољних људи из СДС-а Миличевићем, и да се ту појавила једна струја против њега и отприлике да се њему припрема смјена. Дакле, ту се спомиње Божовић као озбиљан кандидат.
Сад, ово што се десило, дакле, са Миличевићем, уколико буде доказано да је ово криминал, то је довољан разлог да СДС каже такав нам предсједник не треба, али видјећемо што ће бити.
АТВ: И ево, за крај још питање, без обзира на у ситуацију са њим и СДС-ом, опозиција ипак жели да се домогне власти преко Шмита и такозваног ПИК.
ВУКОВИЋ: Па добро, то је нешто што је нажалост јако присутно, јако лоше. Ја сам ових дана говорио о том приступу и тој тези уједињеног политичког подухвата напада на Републику Српску. Очекивано је да нас напада ОХР, Шмит, бошњачка политика и очекивано је да се ова мала групација укључила. Али то вам је стање данашње политике, дакле та огорчена борба за власт.
Али морам да вам кажем, без обзира на то што изгледа да су близу, па нису близу, па ево још мало, али Човић не да. Па имате ту хиљаду неких политичких кривина. Ја мислим да ниједно политичко рјешење у модерном времену без избора, без програма, не може да ријеши никакав проблем. Дакле, само воља бирача, снажна партија, добри кадрови су рјешење за модерно друштво.
