Zatekli smo je u kuhinji.  Čisti. Pravi kolače. Kuva kafu.  To da nema desnu ruku nismo odmah ni primjetili. A rođena je bez nje. I s tim hendikepom živi  Milojka Miladinović iz Trebinja već  sedmu  deceniju.

Kao sav normalan svijet. Vozi auto, pravi torte po narudžbi, čak je radila i po gradilištima. I ne samo to.

"Njegovala sam starije osobe,  znači pelene im stavljala , sve živo da bih školovala moje djete. I nije me bio sramota nikakvog posla jer sam pošteno taj posao odrađivala", rekla je  Milojka Miladinović.

Prevazišla je kaže fizičke nedostatke vjerom u Boga i snagom uma. Udala se, porodila, zaposlila. Othranila je Milojka i otškolovala kćerku Slađu, ali i dva bratova sina koje je majka napustila u djetinjstvu. Danas je srećna baka.

"Ja sam zahvalna Bogu i čini mi se opet kad bih se rodila po drugi put voljela bih da se rodim bez ruke. Da sam možda rođena sa obje ruke ne znam da li bih i živa bila danas", rekla je  Milojka Miladinović.

Nije uvijek kaže bilo lako. Nailazila je često na ljude s predrasudama.  Na sažaljive poglede. Na odbojanja i prekor.

"Najgore mi je bilo kad me ljudi gledaju i kad prođem pored njih ja osjetim da oni pričaju, e jadna ona vidi kako lijepa ali nema ruke. Bilo mi je teško normalno, ali ja sam onda sebe pobijedila baš sa tom vjerom u Boga. Rekla sam što sam ja jadna, pa Bog me takvu stvorio, pa dao mi je pamet, nije mi oduzeo oči, nije mi oduzeo noge. Mogu sve kao i ovi što mi govore da sam jadna", rekla je Milojka.

Danas okružena prijateljima i porodicom proslavlja život. Stekla je kaže  ono najvažnije – toplo porodično gnijezdo puno ljubavi i sloge.