Oni su kao bebe ostali bez vida, a hendikep ih nije obeshrabrio u životu.

Njih dvojica rođeni su u šestom mjesecu, zbog čega su bili u inkubatoru. A o navodnoj greški zdravstvenih radnika, nakon koje su ostali bez vida su i javno govorili.

– To je nepažnja. Sada, koga… Nisam nešto detaljisao i raspitivao se čija. Da li je ljekar, da li je medicinska sestra, nisam ulazio u to. Bilo je to rođenje prije vremena. A, da je bila nepažnja, bila je – rekao je Dejan jednom prilikom za medije.

Domaći mediji svojevremeno su pisali da bi Saši mogao da se vrati vid operacijom, ali da je on to odbio iz solidarnosti prema bratu Dejanu, što je on jednom prilikom demantovao.

– Ma ne, to je bezveze priča. Oni su htjeli na nama da rade nekakve eksperimente. To nisu dozvolili roditelji, a ni mi. Ja tako ne volim što se godinama priča o toj temi, da vi nemate pojma. Dvije najgore teme, one koje najmanje volim su: da li sam u svađi sa bratom i šta je bilo sa mojim vidom – rekao je Saša, te dodao:

– Moji prijatelji i ljudi koju su sa mnom u stalnom kontaktu znaju kako ja živim i znaju da ovaj život volim najviše na svijetu. Da li sam se ja liječio i kod koga sam se liječio, to je moja privatna stvar. Ima jedna priča kada je jedan moj prijatelj nazvao taksi, a oni su ga pitali: ‘U kom pravcu idete?’, a on je rekao: ‘Koga to zanima osim mene, piše Kurir.