Опроштај Рафаела Надала и присуство његових највећих ривала на дирљивој церемонији покренуло је једно питање. До када ће Новак Ђоковић да буде "посљедњи мохиканац" и до када планира да игра. То је нешто што је највише занимало стране медије на његовој конференцији.
Када се испразнила сала и када су отишли сви они који не разумију српски, најбољи тенисер свих времена отворио је душу. Без устезања је причао о том моменту који ће га једног дана дочекати. "Када је у питању тај моменат на церемонији, био сам дирнут и због Рафе и због себе. Заслужио је све што је добио од публике, од организатора, цијелог спортског свијета. Драго ми је због њега и тима да су уприличили све како он то заслужује. Размишљао сам док сам то гледао, пратио и осјећао, како бих волио да тако доживим једног дана", објаснио је Ђоковић.
Мање-више су сва тројица, и Роџер и Рафа и Енди морали да "окаче рекет о клин" због проблема са повредама. То је нешто што Новак жели да избјегне. "Волио бих да прије свега здрав завршим каријеру, што није био случај за Рафу и Ендија и Роџера. То је нешто што ја мислим да на неки начин не може да се предвиди, када имаш толико година малтретирања свог тијела, не знаш када, не дај Боже, тијело може да те изда. Трудим се да водим рачуна о свом тијелу и дуговјечности. Када осјетим да не могу да се такмичим на врхунском нивоу, конкретније ћу да размишљам о датуму, па ћу онда да бројим дане уназад", закључио је Ђоковић.
Турнеја као Коби или опроштај у Београду?
Отворено је Новак причао са српским медијима о својим размишљањима и тренутку у коме ће, неизбјежно, морати да стави тачку на каријеру. Једно од питања било је и да ли ће можда то да уради као Коби Брајант, који је цијеле сезоне имао опроштајну турнеју. "Не знам да ли баш сезону, да ли могу да издржим да се поздрављам цијеле године. Чињеница јесте да бих волио да се опростим на многим турнирима, има много турнира гдје сам уживао и гдје би волио да се поздравим са публиком. Један дио мене жели то, али је за мене неизоставни елемент догађај у Србији", причао је Новак.
Није чуо колегу који је добацио "Маракана", већ је споменуо један други стадион на ком би можда, једног дана, отишао у пензију. "То ми је неизоставно. Када размишљам где би, посљедњих не знам колико година, када сам замишљао, гдје би то било, то је Србија, Београд, нешто што ћу једног дана организовати. Када и гдје? Видјећемо. Можда ћу дочекати Национални стадион да се изгради, па ћемо да видимо", закључио је Ђоковић са осмијехом.
(Мондо)
