Трећи комитет Уједињених нација усвојио је резолуцију о борби против глорификације нацизма и неонацизма, а БиХ је гласала против усвајања.
Резолуција је усвојена са 112 гласова за, 50 против и 14 уздржаних. Против су гласале Украјина, САД, Велика Британија, Канада, Њемачка и друге земље ЕУ.
Ова западна колиција понајвише се успротивила овој Резолуцији због тога што је дошла од Руса. Објашење од Америке је стигло, али од БиХ не. Иако је БиХ пострадала у Другом свјетском рату од оног што је донио нацизам, очигледно да је праћење Америке и Британије важније од личних интереса за Мисију БиХ при УН-у предвођену Златком Лагумџијом.
Документ под називом „Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције“, коспонзоровале су Бјелорусија и Сирија.
Без издвајања ниједне земље, документ даље изражава „дубоку забринутост“ због величања нацистичких личности и покрета, укључујући бивше припаднике Вафен СС и других јединица које су се бориле против антихитлеровске коалиције током Другог светског рата.
"Маршеви неонациста и бакљаде у част оних који су активно сарађивали са нацистима и били саучесници у њиховим злочинима одржавају се улицама градова у центру Европе“, рекао је руски дипломата Григориј Лукјанцев. говор у УН у петак. Украјина је била једна од земаља које су гласале против резолуције.
Више јеврејских група и неколико земаља, укључујући Русију и Пољску, оштро су осудиле овације украјинског СС ветерана Јарослава Хунке у канадском парламенту током посјете украјинског предсједника Володимира Зеленског у септембру. Инцидент је поднио оставку предсједавајућег Доњег дома Канаде Ентонија Роте, који је тврдио да није знао за Хункину прошлост.
