Два озбиљна инцидента уздрмала су Оружане снаге БиХ у претходном периоду што је довело до забринутости међу припадницима, који траже адекватну реакцију надлежних како би се спријечило даље кршење закона и урушавање угледа војске, али и цијеле државе.
Како су у отвореном писму навели "забринути припадници ОС БиХ", они се суочавају с неприхватљивом шутњом надлежних тијела о појавама које не угрожавају само интегритет Оружаних снага, него и озбиљно нарушавају међународни углед државе.
"Ови случајеви представљају кршење Закона о обрани БиХ, Закона о служби у ОС БиХ те међународних норми које уређују професионализам, аполитичност и међуљудске односе у војној служби. У протеклом периоду Босна и Херцеговина суочила се с два значајна инцидента у којима су припадници Оружаних снага БиХ јавно и јасно прекршили правила службе, угрозивши не само унутрашњу дисциплину војске, већ и међународни углед државе. Први инцидент догодио се на државној граници са Србијом, а други у Аустрији током службене војне церемоније. Оба случаја била су предмет медијске пажње, али, нажалост, до данас нису изазвала одговарајућу реакцију надлежних институција", каже се у допису који су потписали "Забринути припадници ОС БиХ.
"Изостанак реакције ствара опасну праксу некажњивости, нарушава вјеродостојност Оружаних снага БиХ, штети угледу Босне и Херцеговине у међународним круговима те поткопава темељна начела родне равноправности и професионализма. Ови случајеви представљају озбиљно кршење прописа и начела која уређују војну службу, изазивајући озбиљне правне и безбједносне дилеме које захтијевају хитну реакцију надлежних тијела – реакцију која, из нама непознатих разлога, до данас изостаје. Према јавно доступним информацијама објављенима у медијима, први случај догодио се на граници с Републиком Србијом, гдје су три држављанина БиХ, међу којима два припадника Оружаних снага БиХ, ухваћена у покушају да чамцем прокријумчаре пакете ароме за наргилу из аутомобила. У притвору су завршили Ахмед Манџић из Сребренице, сада кандидат на обуци за официра, и мајор Бенудин Бајрактаревић из Тузле, који је уједно власник неколико наргила барова. Бајрактаревић је познат полицији, Обавјештајно-безбједносној агенцији и Тужилаштву БиХ још од 2012. године, када је био ухапшен због сумње на покушај убиства", пишу у допису и додају:
"Министарство одбране и Оружане снаге БиХ још се нису огласили поводом овог случаја. Посебно забрињава чињеница да неоправдано одсуство мајора Бајрактаревића, које је уредно евидентирано у дневном извјештају о присуству, није истражено од стране командног ланца. Нажалост, такав развој догађаја нас не изненађује, јер према нашим сазнањима, за споменутог мајора никада није достављена негативна сигурносна процјена од стране ОБА БиХ, што би омогућило покретање даљњих поступака везаних уз његов статус у Оружаним снагама БиХ".
Забринути припадници БиХ су изненађени и изостанком реакције Управе за обавјештајно-безбједносне послове Ј2 у Заједничком штабу ОС БиХ, која је надлежна за истраживање оваквих случајева, као и Инспектората Министарства одбране БиХ.
"Ово је посебно забрињавајуће имајући у виду да су исте ове организацијске јединице у претходном периоду одлучно захтијевале искључење кандидата са војничке обуке због знатно мањих прекршаја (на примјер, пјевање пјесама с непримјереним текстом). Сада се, међутим, допушта појединцу који је прекршио више закона да без икаквих посљедица настави обуку за часника ОС БиХ. Све нас ово не чуди јер је, према јавно доступним информацијама из медија у Босни и Херцеговини и Аустрији, изостала реакција и поводом другог случаја, када је кадет Оружаних снага БиХ Бењамин Фукељ на међународном војном догађају – промоцији нове генерације официра – одбио руковати се с министром одбране Републике Аустрије, позивајући се на вјерске разлоге. Исти је касније награђен потписивањем уговора с Министарством одбране БиХ и унапријеђен у чин натпоручника, и то у тајности. Наиме, Министарство одбране БиХ, према јавно доступним информацијама, редовно промовише овакве активности на својим званичним друштвеним мрежама, док је у овом случају промоција изостала", додаје се у допису.
Појаснили су да су оба случаја прекршени бројни закони, међу којима: Закон о одбрани БиХ: члан 16. (професионализам и аполитичност), члан 17. (одговорност Оружаних снага БиХ према институцијама Босне и Херцеговине), члан 18. (забрана политичког дјеловања), те Закон о служби: неоправдано одсуство, удаљење са службе за вријеме притвора.
Прекршена су и правила међународног војног протокола, укључујући и Бечку конвенцију о дипломатским односима, те Кодекс понашања припадника Оружаних снага БиХ, чланака 5. и 7, Етичкиг кодекс Министарства одбране БиХ и Оружаних снага БиХ, чланак 4, који прописује неутралност и аполитичност припадника Оружаних снага БиХ, као и CEDAW конвенција, која забрањује дискриминацију на темељу пола, а чије су одредбе обвезујуће и за Оружане снаге БиХ, али и НАТО стандарди, будући да су Оружане снаге БиХ партнер у НАТО програму "Партнерство за мир" те су обвезне поштовати војне стандарде и кодексе понашања тог савеза.
"Упркос јасно дефинисаним дисциплинским прекршајима, у оба наведена случаја није изречена нити једна дисциплинска санкција нити је покренут кривични поступак. Присутна је и институционална инертност, јер је изостала било каква реакција тужилаштва и безбједносних агенција како би се ови случајеви испитали, барем на темељу Кривичног закона БиХ (чланак 399. – неизвршење команде). Међутим, до данас није покренута ни службена истрага нити је започет било какав формални поступак. Оваква пасивност слаби повјерење грађана у државне институције и отвара питање селективног тумачења и примјене закона", кажу и додају:
"Право кадета да из вјерских разлога одбије руковање не смије бити у сукобу с његовим професионалним обавезама у војној служби, што указује на недостатак институционалне спремности за заштиту стандарда равноправности сполова под једнаким условима за све. Супротно томе, нови Кодекс понашања прописује строже механизме интерне контроле и дисциплинских мјера, према којима су припадници Оружаних снага БиХ упозорени да је и непримјерено понашање изван службе (на примјер на друштвеним мрежама) подложно санкцијама. Ипак, очигледан је раскорак између нормативног оквира и његове примјене у пракси, јер су дисциплински поступци ријетки, а одређени случајеви пролазе без посљедица, посебно када су починиоци политички или кадровски 'подобни'. Селективна примјена правила води губитку повјерења грађана, а Оружане снаге БиХ почињу се перципирати као политички инструмент. Без транспарентних и јавних дисциплинских поступака нема ни одвраћања од будућих прекршаја. Вјерска увјерења користе се као изговор за дискриминацију, док слаб институционални одговор и недостатак транспарентности спречавају остварење владавине права у БиХ. Законски оквир – Закон о служби, Закон о обрани и Правилник о дисциплинској одговорности – јасно прописује што представља дисциплински прекршај и које казне слиједе. Ипак, у оба случаја Министарство обране БиХ, Оружане снаге БиХ, Инспекторат и надлежна државна тијела нису реаговала ни дисциплински ни кривично, иако су то њихове јасно прописане обвезе. Оваква неактивност доводи у питање легитимитет владавине права у БиХ и поткопава саму професионалност и углед Оружаних снага БиХ. Ако се правила примјењују селективно и произвољно, а не универзално, тада не говоримо о држави права, већ о политичкој самовољи".
Комплетан допис Забринутих припадника ОС БиХ погледајте у наставку:
