Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да је јако задовољна обећавајућим порукама на састанцима са америчким званичницима и на скупу у Дејтону поводом 30 година Дејтонског споразума од којих није чула ниједну оптужбу против Републике Српске.
Цвијановићева је нагласила да нова америчка администрација каже да њен спољнополитички приоритет није више изградња туђих држава, него да сами у БиХ треба да одреде како ће да живе, а да Америку интересује да им помогне да одрже мир.
Она је додала да није чула било шта о прављењу неког концепта наметања рјешења, него само мир и економска сарадња.
Цвијановићева је рекла да је са тог скупа у Дејтону највише задовољна порукама од нове администрације САД.
Она је навела да су се на састанку са замјеником државног секретара Кристофером Ландауом видјеле разлике не само у обраћању, него у постављању политичких или спољнополитичких циљева САД и начину саопштавања.
"Видјела се огромна разлика оног раније од овог сада. Била сам одушевљена тим састанком“, рекла је Цвијановићева за РТС.
Она је истакла да је порука да Америка жели да развија економске односе, и да је за њу то охрабрујућа порука, јер је раније на састанцима са претходном администрацијом све то било ултимативно, наредбодавно, брутално и пријетеће и да се подржава странац који доноси одлуке умјесто људи у БиХ.
"Ја то нисам сад чула. Нисам чула од званичника било какву оптужбу на рачун Српске, нити помињање Милорада Додика. Не говорим о неком из БиХ који дође и прича тамо, нити о Кристијану Шмиту који себи даје то право. Говорим о људима који данас представљају званичну политику САД“, рекла је она.
Цвијановићева је истакла да је искористила сваку прилику да каже и упозори да у БиХ постоји странац који ради нешто за шта није добио право да ради по Дејтону.
За то што је Шмит рекао у свом обраћању - да се нада да ће бити посљедњи високи представник у БиХ Цвијановићева је рекла да је Шмит позвао на још интервенционизма међународног фактора, и да би вјероватно закључио свој мандат за 10 година, а до тада би они тотално централизовали БиХ, оставили Србе без било каквих права, вјероватно и Хрвате.
"Направили би неку унитаристичку причу и онда би рекао - сад је мој посао завршен, могу да идем кући. Сваки мјесец ставиш 27.000 евра у џеп и мијењаш некоме државу“, рекла је она.
Она је додала да се то не не поклапа са оним што је чула од америчких званичника, који су рекли да Америка неће да прави државу БиХ, и да људи у БиХ треба да то чине сами, да су добили основе и мир и да треба да раде свој посао.
"А то што говори неизабрани странац Шмит, то је нека друга прича. Он себе види у томе и не треба бити наиван, јер и он заговара неке политике и оно што представља дубоку државу и у Вашингтону и Бриселу“, навела је она.
Цвијановићева је да је Дејтонски споразум успоставио мир и уставни систем за БиХ, земљу са два аутономна ентитета, а данас 30 година касније види се децентрализација и да су многе од тих надлежности које су припадале Републици Српској заправо на разне начине пренесене на ниво БиХ.
Она је рекла да је на скупу у Дејтону истакла да је 30 година на сцени модификација Дејтона, што је водило земљу из кризе у кризу.
Према њеним ријечима, по излагањима учесника тог скупа видјело се да има ствари које су неријешене у БиХ и у цијелом региону, а најупечатљивији примјер је излагање три члана Предсједништва БиХ, гдје је испливало колико различито мисле и доживљавају дејтонски пут БиХ, а поготово будућност БиХ, и да имају концептуално и политички различита виђења око БиХ и шта је Дејтонски споразум.
Она је рекла да су ствари компликоване када је у питању БиХ.
Говорећи о бројним сусретима у Америци, она је рекла да се у Вашинготну видјела и са шефом дипломатије Србије Марком Ђурићем што је најприроднија веза, али и са америчким конгресменима, сенаторима, са републиканцима, како би разумјела шта се дешава у Америци.
Цвијановићева је рекла да Република Српска предано жели да се држи слова Дејтона, има свој празник дан парафирања Дејтона, 21. новембра, када су ударени темељи за мир, док се у ФБиХ обиљежава дан када је започео рат, 1. март.
"Видите колико ту имамо разлика. Много је замјена теза везаних за БиХ“, рекла је Цвијановићева.
Што се тиче излагања у Вашингтону Жељка Комшића и Дениса Бећировића, Цвијановићева је рекла да на заједничком састанку сви добију исте поруке, а да је она препознала реченицу да САД неће да буде глобални полицајац, неће да се петља у политичке односе у БиХ, да нема навијачку политику, да их интересује мир, успостављање политичке стабилности и да САД жели да сарађује у економској сфери са БиХ.
"Нећемо да будемо ваши тутори, нећемо да вас кажњавамо, хоћемо да се развијате као демократско друштво. Те реченице је изговорио важан званичник, који није пријетио, није доводио у ред, говорио о њиховим црвеним линијама. То је био толико пристојан и освјежавајући разговор у односу на све које сам икада имала са било којим званичником САД", истакла је Цвијановићева.
Она је додала да је имала још један важан разговор са секретаром за економију САД о томе шта се може урадити по питању заједничких приоритета у економском смислу, и ту је постављена нека друга прича, а не да држи предавање.
Цвијановићева је додала да је подијелила шта је политика Републике Српске као могућа потенцијална понуда за економску сарадњу.
"Задовољна сам јако“, додала је Цвијановићева.
