Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović rekla je da je jako zadovoljna obećavajućim porukama na sastancima sa američkim zvaničnicima i na skupu u Dejtonu povodom 30 godina Dejtonskog sporazuma od kojih nije čula nijednu optužbu protiv Republike Srpske.
Cvijanovićeva je naglasila da nova američka administracija kaže da njen spoljnopolitički prioritet nije više izgradnja tuđih država, nego da sami u BiH treba da odrede kako će da žive, a da Ameriku interesuje da im pomogne da održe mir.
Ona je dodala da nije čula bilo šta o pravljenju nekog koncepta nametanja rješenja, nego samo mir i ekonomska saradnja.
Cvijanovićeva je rekla da je sa tog skupa u Dejtonu najviše zadovoljna porukama od nove administracije SAD.
Ona je navela da su se na sastanku sa zamjenikom državnog sekretara Kristoferom Landauom vidjele razlike ne samo u obraćanju, nego u postavljanju političkih ili spoljnopolitičkih ciljeva SAD i načinu saopštavanja.
"Vidjela se ogromna razlika onog ranije od ovog sada. Bila sam oduševljena tim sastankom“, rekla je Cvijanovićeva za RTS.
Ona je istakla da je poruka da Amerika želi da razvija ekonomske odnose, i da je za nju to ohrabrujuća poruka, jer je ranije na sastancima sa prethodnom administracijom sve to bilo ultimativno, naredbodavno, brutalno i prijeteće i da se podržava stranac koji donosi odluke umjesto ljudi u BiH.
"Ja to nisam sad čula. Nisam čula od zvaničnika bilo kakvu optužbu na račun Srpske, niti pominjanje Milorada Dodika. Ne govorim o nekom iz BiH koji dođe i priča tamo, niti o Kristijanu Šmitu koji sebi daje to pravo. Govorim o ljudima koji danas predstavljaju zvaničnu politiku SAD“, rekla je ona.
Cvijanovićeva je istakla da je iskoristila svaku priliku da kaže i upozori da u BiH postoji stranac koji radi nešto za šta nije dobio pravo da radi po Dejtonu.
Za to što je Šmit rekao u svom obraćanju - da se nada da će biti posljednji visoki predstavnik u BiH Cvijanovićeva je rekla da je Šmit pozvao na još intervencionizma međunarodnog faktora, i da bi vjerovatno zaključio svoj mandat za 10 godina, a do tada bi oni totalno centralizovali BiH, ostavili Srbe bez bilo kakvih prava, vjerovatno i Hrvate.
"Napravili bi neku unitarističku priču i onda bi rekao - sad je moj posao završen, mogu da idem kući. Svaki mjesec staviš 27.000 evra u džep i mijenjaš nekome državu“, rekla je ona.
Ona je dodala da se to ne ne poklapa sa onim što je čula od američkih zvaničnika, koji su rekli da Amerika neće da pravi državu BiH, i da ljudi u BiH treba da to čine sami, da su dobili osnove i mir i da treba da rade svoj posao.
"A to što govori neizabrani stranac Šmit, to je neka druga priča. On sebe vidi u tome i ne treba biti naivan, jer i on zagovara neke politike i ono što predstavlja duboku državu i u Vašingtonu i Briselu“, navela je ona.
Cvijanovićeva je da je Dejtonski sporazum uspostavio mir i ustavni sistem za BiH, zemlju sa dva autonomna entiteta, a danas 30 godina kasnije vidi se decentralizacija i da su mnoge od tih nadležnosti koje su pripadale Republici Srpskoj zapravo na razne načine prenesene na nivo BiH.
Ona je rekla da je na skupu u Dejtonu istakla da je 30 godina na sceni modifikacija Dejtona, što je vodilo zemlju iz krize u krizu.
Prema njenim riječima, po izlaganjima učesnika tog skupa vidjelo se da ima stvari koje su neriješene u BiH i u cijelom regionu, a najupečatljiviji primjer je izlaganje tri člana Predsjedništva BiH, gdje je isplivalo koliko različito misle i doživljavaju dejtonski put BiH, a pogotovo budućnost BiH, i da imaju konceptualno i politički različita viđenja oko BiH i šta je Dejtonski sporazum.
Ona je rekla da su stvari komplikovane kada je u pitanju BiH.
Govoreći o brojnim susretima u Americi, ona je rekla da se u Vašingotnu vidjela i sa šefom diplomatije Srbije Markom Đurićem što je najprirodnija veza, ali i sa američkim kongresmenima, senatorima, sa republikancima, kako bi razumjela šta se dešava u Americi.
Cvijanovićeva je rekla da Republika Srpska predano želi da se drži slova Dejtona, ima svoj praznik dan parafiranja Dejtona, 21. novembra, kada su udareni temelji za mir, dok se u FBiH obilježava dan kada je započeo rat, 1. mart.
"Vidite koliko tu imamo razlika. Mnogo je zamjena teza vezanih za BiH“, rekla je Cvijanovićeva.
Što se tiče izlaganja u Vašingtonu Željka Komšića i Denisa Bećirovića, Cvijanovićeva je rekla da na zajedničkom sastanku svi dobiju iste poruke, a da je ona prepoznala rečenicu da SAD neće da bude globalni policajac, neće da se petlja u političke odnose u BiH, da nema navijačku politiku, da ih interesuje mir, uspostavljanje političke stabilnosti i da SAD želi da sarađuje u ekonomskoj sferi sa BiH.
"Nećemo da budemo vaši tutori, nećemo da vas kažnjavamo, hoćemo da se razvijate kao demokratsko društvo. Te rečenice je izgovorio važan zvaničnik, koji nije prijetio, nije dovodio u red, govorio o njihovim crvenim linijama. To je bio toliko pristojan i osvježavajući razgovor u odnosu na sve koje sam ikada imala sa bilo kojim zvaničnikom SAD", istakla je Cvijanovićeva.
Ona je dodala da je imala još jedan važan razgovor sa sekretarom za ekonomiju SAD o tome šta se može uraditi po pitanju zajedničkih prioriteta u ekonomskom smislu, i tu je postavljena neka druga priča, a ne da drži predavanje.
Cvijanovićeva je dodala da je podijelila šta je politika Republike Srpske kao moguća potencijalna ponuda za ekonomsku saradnju.
"Zadovoljna sam jako“, dodala je Cvijanovićeva.
