Сага око Кристијана Шмита, којој народи у БиХ задњих неколико година свједоче, подсјећа на добро познату мањкавост нашег кривичног закона, у ситуацији када ти лопов провали у кућу и почини разбојништво, а ти си дужан све то нијемо посматрати, у супротном ће се тај исти закон бавити тобом. Овако би се могла описати тренутна политичка криза у БиХ, наводи у колумни Александар Лозо, социолог.
Колумну преносимо у цјелости:
За истог тог Шмита може се рећи да је једини странац у БиХ који не кријући се, врши кривична дјела, а да није процесуиран. Како, до када?
Тај исти странац, који је отуђио, злоупотребљава и управља овлаштењима високог представника у БиХ, примарно и једино се бави, боље рећи покушава промјенити непромјењиве категорије, а неке од њих су устав и слобода самосталног одлучивања...
Баш тај устав и закони, које суспендује и мијења требали би се бавити њиме, а не он њима.
Поставља се питање, зашто он, зашто овдје?
Питање идентитета, поријекла и одговор на исто некада одређене ствари може учинити јаснијим.
Такав је какав је, ако подвучемо црту и покушамо пронаћи једну корисну ствар коју је направио у БиХ па макар и нелегално, нећемо је наци, не постоји. (иза себе оставља) Иза њега остаје узурпација, прекид одређених тековина и подјеле. Од онога што остаје, још познатије је оно шта односи, а то је новац, много новца и сатисфакција због свега онога што је урадио, боље рећи није урадио.
Ипак, све наведено најбоље описује изрека "родило се треба га љуљати".
На крају, када буде морао отићи, својевољно или путем екстрадиције остаје да пољуби земљу коју није могао отети и права која није могао одузети.
Највећи пораз, оних који остају овдје, поред суспензије устава, нарушавања демократских процеса, је у чињеници да је тај исти странац направио подјелу на оне који се боре за устав, право и слободу и оне који подржавају странчеву узурпацију.
Упркос свему, што се тиче највеће политичке кризе у БиХ, реалније и пожељније је за очекивати договор релевантних страна у БиХ, па макар и на оваквим подјелама, него ли да ће овај странац пронаћи папир који му фали, или да ће неко трећи доћи са рјешењима.
На крају, можда ипак постоји једна корисна ствар коју је направио и то злоупотребом Суда БиХ, суда који је озваничио чињеницу да граница на Дрини не постоји.