"Dosta je priprema bilo i dosta radnji i aktivnost, i kada je u pitanju ta strategija, učinjeno od strane Ministarstva pravde, a i Ministarstvo za ljudska prava je bilo uključeno u izradu te strategije. Međutim, zbog određenih, da tako kažem blokada političke prirode, teško bi mogli mi, možda u ovom sazivu, da završimo tu strategiju," rekla je Semiha Borovac.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, poručuje da Borovčeva nije učestovala u izradi strategije, niti je nadležna za njeno povlačenje. Bošnjačkim političarima, kaže Kojić, očigledno odgovara da  najteži ratni zločini ne budu procesuirani jer je, uglavnom, riječ o zločinima nad Srbima. 

"Ovom strategijom je predviđeno kažnjavanje za nerad i na taj način ne bi mogli bošnjački političari, prije svega SDA, da zaštite te svoje sudije koje provode njihove politike. Upravo u tom smislu je Semiha Borovac, pretpostavljam, i rekla da iz političkih razloga ne može biti usvojena strategija. Politika treba da izađe iz okvira pravosuđa," kaže Kojić.

Revidiranom strategijom bi se po prvi put BH tužioci i sudije rasteretili manje složenih predmeta, ali bi preuzeli odgovornost za procesuiranje ratnih zločina, dok bi se više od 200 manje složenih predmeta prebacilo na entitete. Visoki sudski i tužilački savjet BiH, ali i Evropska komisija, podržali su usvajanje strategije. 

"Adekvatnom raspodjelom predmeta ratnih zločina između različitih nivoa pravosuđa u BiH, predloženi mehanizam teži ka unapređenju sveukupne efikasnosti procesuiranja predmeta ratnih zločina," saopšteno je iz VSTS BiH. 

Nepoštovanje obavezujućih uputstava i smjernica strategije tretirali bi se kao disciplinski prekršaj u skladu sa Zakonom o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti. Važeći propisi omogućavaju Tužilaštvu BiH da izuzme bilo koji predmet u svoju nadležnost, ali nema propisa koji bi omogućio da se predmeti ratnih zločina riješe u određenom roku.