На Петровачкој цести у избјегличкој колони током гранатирања хрватских авиона Спасо Рајић остао је без двоје дјеце. Убили су их младе и недужне само зато јер су били Срби.
''Туге и бола. Шта да вам кажем. Једноставно немам ријечи сваки дан ми је тежи и болнији. Једино ми је утјеха моји унучад што имам'', казао је Спасо Рајић.
Након 30 година први пут на Петровачку цесту дошао је и Саво Стјеља. Дијете колоне које је тад имало само осам година. Изгубио оца, дједа и мајку. Сестра и он тешко су били рањени. Емоције данас јаче неко икад.
''Осјећај је поприлично тужан и што се каже неке ствари не могу да се забораве. Сјећам се самог тог изласка из камиона када сам угледао оца и дједа који су већ тада погођени гранатом и били су преминули у ауту који се налазило одмах иза камиона. Мајка је рањена и послије порођаја је преминула од посљедица рањавања'', рекао је Саво Стјеља.
И након толико година мук када је ријеч о овом злочину. Увијек је у фази истраге, јер суд БиХ зна да пресуде доноси само Србима.
''Не вјерујем да ће они икада и подићи ту оптужницу, а обећали су је нама у ''Веритасу'' даа ће то урадити још 2014. године, а сада је већ 2025 година'', казао је Саво Штрбац.
Пламен истине без обзира на све не могу да угасе, јасна је порука са Петровачке цесте званичника Српске и Србије.
''30 година сљепила када је ријеч о српским жртвама и српска трагедија. За мене и даље невјероватно да неко може да прећути овај злочин или да га представља у другом контексту само зато што су жртве биле Срби, а извршиоци припадници хрватске војске. Да се некоме другом десило вјероватно би се о овоме писало нашироко. Снимамли би се холивудски филмови, цијели свијет би знао. За наше жртве нема сузе'', рекао је Милош Вучевић, изасланик предсједника Србије.
''Превише је стратишта на којима пише 'За овај злочин нико није одговарао' и онда сви знају да се ради о српским жртвама. И надам се да ће наша будућност која ће бити окована нашим заједништвом и међусобним поштовањем и снагом спријечити све будуће злочине и обезбједити мир а не хтјења оних који то не би хтјели'', казао је Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
А једно мора да се зна да су они који су бомбордовали избјегличку колону највеће зло које се ничег не стиди. И да се 2.000 страдалих и око 250.000 протјераних Срба из Републике Српске Крајине неће заборавити.
Крст на Петровачкој цести највећа је опомена и подсјетник за Крајишнике који су силом рата напустили своје куће и имања и кренули у непознато. У тој страшној колони неки од њих изгубили су своје најмилије, а неки никада више нису прошли Петровачком цестом ни крочили на своја имања. И зато је јасна порука данас са Петровачке цесте да се она никада никоме више не понови и да се будуће генерације морају упознати са оним што су преживјели Срби те страшне 1995.године.
.webp)
