Животна прича Ермина Хусике из Какња дирљив је примјер личне снаге, непоколебљиве воље и родитељске преданости, упркос низу трагедија које су га снашле.
Доживио је несрећу која му је заувијек промијенила ток живота – пад са коња оставио га је с тешким посљедицама, а љекари су му дијагностиковали чак 90-постотни инвалидитет. Ипак, Ермин није допустио да га околности сломе.
Вођен жељом да свом сину осигура бољи живот, преселио се из родног мјеста у село Тупковићи, гдје је радио на фарми и улагао сву зараду у скроман дом који је планирао дијелити с породицом. Но, само неколико корака до животне стабилности, све се поново урушило.
"Било је тамо јако лијепо, радио сам све што сам могао, фарму сам цијелу одржавао. Све што сам зарадио, уложио сам у ту кућу, сигурно имеђу 15 и 20 хиљада евра. И морао сам се иселити. Помагали су ми пуно и људи и комшије, али се трудим да никоме не останем дужан. Прије бих се објесио, него да моје дијете нема да поједе сладолед кад му се једе. Бринем боље о њему, него кад је жена била ту“, испричао је Ермин за локалне медије.
Након десет година брака, супруга га је напустила – како тврди, у договору с бившим супругом своје сестре, а комуникација је, каже, била вођена преко друштвених мрежа. Превару и издају доживио је нагло и без икаквих знакова упозорења.
"Ја у кућу, кућа празна, шок, ране, стрес. Узела је дјечји додатак у износу од 170 евра и платила тиме такси. То је она на Фејсбуку одрадила, тамо са сестриним мужем. Читао сам све. Она је била код мајке дан, два. Ја сам одмах ту ноћ обавијестио и полицију да је она самовољно отишла без гоњења, без туче, без икаквих проблема. Само је отишла… Неке ствари никада нећу разумјети, али ми то не даје за право да осуђујем“, рекао је Ермин.
Док је покушавао схватити шта се догодило, жена га је, каже, увјеравала да мора отићи због болесне мајке, што се на крају показало као неистина. Покренуо је развод, а његов син данас више не жели контакт с мајком.
"Све је то адвокат средио, још једно рочиште и требало би бити све готово. Немам више с њим никакав контакт. Неколико пута је звала сина на видео позив, али он не жели чути за њу“, открива.
Без дома, посла и супруге, Ермин се вратио у своје родно мјесто и у стару, још недовршену кућу, гдје поново гради живот из темеља. У борби му помаже најближа родбина.
"Веома је тешко кад нема жене у кући. Ускоче ми стварно мама и снаха, више него што сам могао и замислити. Хвала им. Видјећу до краја љета направити фасаду и терасе. Вратио сам се и на старо радно мјесто, опет радим као ноћни чувар, све бивше колеге су ме лијепо прихватиле“, каже.
Љубавни живот му, признаје, није донио срећу. Поново је покушао пронаћи партнерку, но и та веза завршила је напуштањем – и то на готово исти начин.
"Био сам се поново оженио. Преко Фејсбука смо се дописивали, довео сам је у ову кућу. Након мјесец и по дана и она је отишла док сам био на послу. Пар дана прије тога отишли смо у велику набавку у Какањ, да не идемо стално. То јутро, прије него што ће отићи, оставио сам јој и 100 евра, да има за оно што јој затреба. Све што смо покуповали и новац који сам јој дао је однијела, а по њу су дошли сестра и рођак. Чули смо се нешто послије тога, наводно је отишла у Хрватску да ради и рекла ми да ће ми све вратити, ма ја сам то отписао“, говори с уздахом.
Упркос свему, Ермин остаје непоколебљив у свом циљу – да сину пружи сигурност, дом и образовање. Његова снага не лежи у физичкој моћи, већ у свакодневној борби да устраје и пружи љубав.
"Ма шта имам крити, тако је – како је. Ја јесам инвалид од 14. године, пао сам с коња и добио крварење у мозгу, био сам 24 дана у коми. Али, имам вољу за животом и да створим себи и дјетету. Тешко је бити самохрани отац, али борим се“, закључује Хусика.
