"Црно тржиште" дувана представља један од најизраженијих облика сиве економије у БиХ. Иако је дуванска индустрија законски регулисана и представља значајан извор прихода за државни буџет путем акциза и пореза, илегална трговина дуваном и дуванским производима годишње наноси огромне финансијске губитке држави. Надлежне институције биљеже помаке у борби против шверца, али стручњаци упозоравају, проблем је и даље присутан. Истражили смо које мјере су до сада дале резултате.
Процјене говоре да готово трећина укупне потрошње дувана у БиХ долази из илегалних извора. Најчешће је ријеч о резаном дувану који се продаје без икаквих фискалних ознака, акцизних маркица или санитарних контрола.
Цијена илегалног дувана често је двоструко нижа од легалних производа, што га чини привлачним великом броју потрошача.
Значајно смањење "црног тржишта" најбоље илуструје податак о броју издатих акцизних маркица на дуван и дуванске прерађевине. 2020. године Управа за индиректно опорезивање издала је 171 милион акцизних маркица за обиљежавање дувана и дуванских прерађевина, а у 2023. 270 милиона маркица, што је раст од 57 одсто. Раст је настављен и током прошле године.
До марта текуће године Управа за индиректно опорезивање издала је 80 милиона акцизних маркица, што представља раст у односу на исти период прошле године.
Тренутна ситуација у БиХ када је ријеч о црном тржишту дувана може се оцијенити и даље изазовном.
- УИО остварује сарадњу са другим агенцијама за провођење закона како у држави тако и на међународном нивоу путем потписаних споразума и меморандума о сарадњи тако и путем пројеката у којима учествујемо. Континуирано вршимо размјена података и проводимо заједничке оперативне активности. Такође, унапређена је и сарадња са сусједним царинским администрацијама и размјеном података на међународном нивоу. Не треба занемарити ни слабу свијест грађана о негативним посљедицама куповине нелегалног духана. Грађани често не виде куповину таквих производа као дио ширег проблема те је потребно указивати на негативан утицај који нелегални духански производи могу имати на здравље људи. Наиме, ради се о производима чије се поријекло не зна, као што се не зна ни шта је састав таквих производа - истакла је Дарјана Маглов, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Управо зато љекари упозоравају да овакав дуван може бити и додатно штетан.
- Као неко ко ради у рехабилитацији, имамо школу за одвикавање од пушења. Имамо психологе у тиму и боримо се свакодневно за престанак пушења. Резултати нису баш похвални - каже доктор Снежана Кутлешић Стевић.
За сузбијање црног тржишта дувана стручњаци истичу да је неопходно јачање инспекција и царинских контрола. Онлајн платфотме на којима је све више виртуелних трговаца шверцаним цигаретама представљају додатни проблем.
Сигурно први корак који би се требао урадити јесте на сузбијању нелегалне трговине резаним дуваном.
- То је сада може се рећи један од већих проблема. Јако је тешко стати у крај илегалним произвођачима резаног дувана. Тај производ је у једном тренутку налазио пут до својих купаца на начин да се вршила продаја путем онлине платформи, дарк wеба, посебних група на друштвеним мрежама. Након короне дошло је до поновног враћања резаног дувана на пијаце, улице. Јако је велики проценат нелегалног резаног дувана у односу на онај који се легално купује на киосцима. Употреба нелегалног дувана односно његова конзумација је више од 90 одсто од укупне потрошње, што стварно представља јако велики проценат. И у том смислу, требало би покушати све контролне органе, како министарствима пољопривреде, затим Управи за индиректно опорезивање. У смислу да се прати траг од његове производње до његовог поља, па његов пут до откупне станице па од откупне станице према другим произвођачима који легално продају и на тај начин да се сам тај тог производње и дистрибуције прати од почетка до краја и на тај начин смањи стварна нелегална трговина која је у великом обиму. Такође, и употреба техничких средстава попут дронова, сателита.. што се у Србији ради већ неколико година и показала је ефикасне резултате. Употребом дронова и сателита прате се засади, сумњива поља гдје нису пријављени производња односно узгајање. Али се у уз помоћ савремених уређаја идентификују такве парцеле таква поља и на тај начин се може контролним органима помоћи да нађу такве парцеле са нелегалним узгојем дувана и да их наравно тј предузму радње које су у складу са законом - нагласио је економиста Саша Грабовац.
Припадници Граничне полиције БиХ су током 2024. године, спријечили незаконит промет 1360 кутија цигарета и 70 килограма дувана. Док је у 2025. години тај број знатно већи, више од 17 хиљада кутија цигарета и 100 килограма дувана.
- Највећи број кривичних дјела незаконите трговине, кријумчарења цигарета и дуванских производа откривен је на зеленој граници, илегалним и шумским путевима, граничним пријелазима, и то у теретним и путничким моторним возилима гдје су кријумчари духанске производе скривали испод сједишта, у вратима возила, пртљажницима, резервним гумама, као и намјенски преправљеним просторима тзв. "бункерима" као и у чамцима преко ријека - нагласили су у Граничној полицији БиХ.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, прошле године одузети су дуван и дувански производи у вриједности од 2,3 милиона КМ, док за прва три мјесеца 2025. године та количина износи више од 300 хиљада марака. Позивају грађане да пријаве нелегалну продају дуванских производа путем анонимне линије. Укључивање грађана показало се као ефикасан начин у сузбијању црног тржишта. У току је 6. кампања "Стоп шверцу", а само прошле године запримили су 503 позива.
- Ми заједно са Управом за индиректно опорезивање радимо на промоцији тих бројева телефона преко вибера, на отвореној линији. Морамо рећи да грађани немају бриге да су сви позиви анонимни. Пошто је ово шеста година како ми заједно са Управом за индиректно опорезивање радимо кампању стоп шверцу да је број позива грађана све већи и да су многи од њих уродили конкретним акцијама и запљеном. Тако и овај пут позивамо све грађане БиХ да на бројеве телефона који могу наћи на сајту за Управе за индиректно опорезивање који су јасно истакнути или на друге начине како је то управе за индиректно опорезивање омогућила да пријаве такву врсту трговине и на тај начин помогну неком друштвеном добро и повећању прихода од акциза пореза од којих се онда финансирају потребе свих наших грађана - додао је Грабовац.
У појединим европским земљама, пад потрошње илегалних дуванских производа остварен је кроз комбинацију нижих акциза и веће ефикасности у контроли. Питање које се поставља јесте може ли БиХ учити из тих примјера?
