Српска православна црква 6. јуна обиљежава спомен на Преподобног Симеона Столпника Дивногорца - подвижника, исцјелитеља и човјека дубоке вјере, чији живот свједочи о снази молитве, искушењу и божанској утјехи.
Рођен 522. године у Антиохији, у вријеме цара Јустина Старијег, Симеон је рано остао без оца који је страдао у земљотресу. Са мајком Мартом, остао је сам, али не и без ослонца, још као дијете, у шестој години живота, напустио је свијет и повукао се у пустињу, под вођством духовника Јована.
У тишини пустиње започео је аскетски живот, предајући се посту и молитви, упркос тешким демонским искушењима. У тим тренуцима, према предању, Господ му се јавио у виду дјетета, што је Симеоново срце запалило љубављу према Христу.
Симеон је провео многе године на столпу, стубу, молећи се и пјевајући псалме. То је било вријеме великог духовног уздизања. По Божјем надахнућу, повукао се на гору коју је сам Господ назвао Дивна. По тој гори добио је и своје знамење - Дивногорац.
Због дубоке вјере и духовне снаге, вјеровало се да је имао дар исцјељивања. Симеон Дивногорац постао је симбол подвига, чистоће и непосредне везе са божанским.
Народни обичаји
На дан посвећен Преподобном Симеону, у народу су се развили обичаји за које се вјерује да доносе здравље, срећу и благодат.
За неудате дјевојке, постоји посебан ритуал - потребно је исплести вијенац од пољског цвијећа и спустити га у ријеку или поток. Вјерује се да, уколико то учине искрено и с вјером, до краја године могу пронаћи сродну душу.
С друге стране, постоји и обичај који се односи на здравље дома. Три пута у току дана ваља изнијети ђубре из куће - симболично се тиме избацују болести, негативна енергија и несрећа, чиме се дом штити и освјежава духовно.
На овај дан, вјерује се да сваки вјерник треба три пута да се помоли, ујутру, у подне и пред спавање, захваљујући Богу и тражећи благослов. Овај троструки чин представља обнову тијела, душе и духа - спој вјере, дисциплине и наде.
(Она.рс)