Српска православна данас слави празник Сретење Господње, као успомену на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу. Тај дан, када се десио први сусрет Бога и човјека под сводовима храма, у православној цркви важи за један од најсвечанијих догађаја.
Праћен је ријечима које праведни Богоносац изговара са Богомладенцем у наручју и уједно једном од најљепших православних вечерњих молитви “Отпусти сада раба твојега Господе, јер видјеше очи моје спасење твоје“.
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увијек четрдесетог дана по рођењу Исуса Христа.
Овај празник, суштински важан за хришћанство као први сусрет Спаситеља са људима, спада у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на мјесто одређено за дјевојке.Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима гдје се међу свједоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем и потом објавила становницима Јерусалима да је “коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван”.
Предање даље каже да су фарисеји обавијестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Увјерен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама ријеч “сретење” означава сусрет.
Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. По грегоријанском календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског календара, међу којима и Српска православна црква, прослављају 15. фебруара.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности.
У нашем народу постоји и вјеровање да се на Сретење срећу зима и љето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи се, уплашени од сопствене сјенке, врате у зимски сан, вјерује се да ће зима потрајати још шест недјеља.
Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свијеће, јер се вјерује да пламен свијеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.
Најзанимљивије од сретењских вјеровања јесте да младе дјевојке треба да пазе сутра кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру, преноси Телеграф.
